Sistematsko razbijanje i razaranje , raspad i unistenje nezavisne i suverene Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije


NIEMAND und NICCHTS wird jemals vergesssen !!!

NIEMAND und NICCHTS wird jemals vergesssen !!!- NIKO i NISTA nije zaboravljeno! pislo je na autu koji je dosao u Berlin  Treptov gde su 100.000 slavili POBEDU nad  Trecim Rajhom  koji je zapecacen padom Berlina i kapitulacijom koju je Kajtel morao potpisati u noci 8./9. Mai 1945 u obliznjem Karlshorstu.

Ardasir Parse

„Zemljo moja napacena – cizmom nemilosrdnih barbara pregazena.

Tamo daleko gde moja  domovina bese

zavlada inferno, cemer,jad i beda.“

Adam Lauks

Beograd – Destabilizacija, osnivanje potpomaganje teroristickih, ekstremistickih i separatistickih alijansi i stvaranje novih etnicko-regionalnih krvnih granica, su od pre od vise od polovine stoleca postali uobicajenom i prepoznatljivom praksom, po Planu Bernarda Lewisa za formiranje novog uredjenja sveta i obezbedjenje Americke vladavine svetom. Sredstva koja su pritom bila primenjivana i koja se i danas primenjuju ne mogu biti nehumaniji nego sto jesu. I u bivsoj Jugoslaviji su bile upotrebljene poluge moci do tacke razaranja i raspada i predstavljaju  daljnji vrhunac bednih rekorda u intenzitetu lazi, zlocina i genocida, koji se i danas stavljaju u fokus souprocesa protiv srpskog generaliteta na Internacionalnom sudu u Den Haag-u koji su praceni oskudnim vodjenjem dokaza, zabludama, manipulisanim dokaznim materijalom, izmisljenim brojkama i placenim svedocima, da bi se nesto dokazalo, sto se tako nikada dogodilo nije i sto zbog bezbrojnih indicija, dovodi do  bitnih sumnji u istinitost prezentiranih dokaza. Tama se nadvija nad zemljom, kada se osnovni juristicki principi na najvisim sudskim instancama pocnu gaziti nogama, u interesu manjine, koja u ime halapljivosti i eksploatacije covecanstva, svojim zlocinima i krivosudstvom odlucuju o sudbinama celih naroda i drzava.

Mene – gezählt hat Gott deine Königsherrschaft, und er hat sie beendet. Tekel – gewogen worden bist du auf der Waage, und für zu leicht bist du befunden worden. Peres – zerteilt ist deine Königsherrschaft, und den Medern und den Persern ist sie gegeben.“ (Züricher Übersetzung).

DEUTSCLAND und Völker der EU besinnt Euch, so lange es noch nicht zu spät ist. NUR WIR  können  den Endkrieg verhindern.

DEUTSCHLAND und Völker der EU besinnt Euch, so lange es noch nicht zu spät ist.
NUR WIR können den Endkrieg verhindern.: Nemacko i narodi evropske unije  osvestite se dok je jos  nije prekasno. SAMO MI mozemo spreciti  ARMAGEDON !

Na transparentu: Ako hocete da zaustavite teror sirom sveta – zaustavite SAD

Aus ganz Europa kamen Menschen  und nahmen auch diese Message zur Kenntnis als eindeutige innere Angelegenheit des Deutschen Volkes.

Aus ganz Europa kamen Menschen und nahmen auch diese Message zur Kenntnis als eindeutige innere Angelegenheit des Deutschen Volkes.

UVOD

Teroristicka organizacija NATO-a je u Jugoslaviji, Iraku, Avganistanu u Libiji dokazala svetu, da je po svom nahodjenju i bez UN-mandata u stanju napasti svaku zemlju, koja ne raspolaze atomskim oruzjem. Ratom na Kosovu i ratom protiv Iraka su na kraju 20. stoleca po prvi put stvoreni uslovi  za 21 stolece i otvoreni putevi  za inicirane  secesione – separatisticke borbe i ratne zlocine. I rat u Jugoslaviji je  bio posledica destabilizacijwe, koja je pocela  u junu 1991 cime je  mirni prelazak  jedne juzno-evropske zemlje u slobodnu trzisnu privredu pretvoren u haos. Razaranju i ratu u Jugoslaviji je prethodio slom Sovjetskog Saveza koji je usledio nakon destabilizacije njegovog juznog krila od strane SAD u njegovim islamskim republikama. Destabilizacija Amerike je dovela, i u Iranu do demontaze jedne cele nacije, dovodjenjem Ayatolah Komenija na vlast i rusenjem Saha, i dovela do od strane Zapada i arapskih zemalja  iniciranog rata Iran-Irak sa vise od million mrtvih. Iako Sadam Husein nije mogao pobediti u tom ratu, je 20 Septembra 1980 presavsi Arvandrub upao u iransku pokrajinu Chusestan. Do danas nije donesena niti jedna rezolucija kojom bi Irak bio  osudjen da plati reparacije za nacinjenu  ratnu stetu. Tokom osmogodisnjeg rata  su ratne stete u Iranu prevazisle  1 trilijardu US$ – i samim time su UNO i  njegov Savet bezbednosti postali  jedna obicna farsa i nekorisna i neupotrebljiva internacionalna instanca za nalazenje resenja u medjudrzavnim konfliktima i sukobima.

RAZLOZI ZA RAZBIJANJE  I UNISTAVANJE JUGOSLAVIJE

Jedanajst dana pre  napada NATOa na Jugoslaviju 13.marta 1999, su visoki  predstavnici evropskog  OSCE-a govorili o saznanjima, po kojima „sredinom januara u kosovskom selu Racak nadjeni Albanci nisu  bili zrtve navodno srpskog masakra nad civilima…interno gledano, je glasilo u OSZE, se polazi od insceniranja od  albanske  strane“  pisao je  o tome tada  Berliner Zeitung. 18. marta 1999. godine, sest dana pre pocetka rata: „Tadasnjem predsedavajucem  Evropske Unije Joski Fiseru biva od strane  jednog tima finskih patologa izrucena kompletna ekspertiza o „Racaku“ Momentalno se taj izvestaj zavija u velo tajnosti. „Da li bi doslo do rata na Kosovu, da je crveno – zelena vlada objavila taj izvestaj ?“, pita se  Matias Kincel u uvodu  njegove knjige “ Put u rat “ u 2000 toj godini.

Neuzevsi u obzir taj izvestaj finskih patologa, legitimisu Nemacki ministar spoljnih poslova Joska Fiser i teroristicka organizacija NATOa njihove pripreme za rat u prvom redu sa „masakrom u Racaku“, za koji se ne okrivljuje albanska nego srpska strana, – i pored postojanja  dokaza koji suprotno govore- i to pre svega od strane Rudolfa Sarpinga(SPD) dadasnjeg ministra odbrane Nemacke, koji Srbe proglasava odgovornim za taj masakr.

Rat protiv Jugoslavije i Beograda  sa ciljem razbijanja Jugoslavije  je davno pre masakra u Racaku od strane teroristicke organizacije NATOa bila zakljucena u Wasingtonu, ali i u Berlinu.

Nemacka je uz odobrenje NATOa imala povod za razbijanje Jugoslavije s ciljem likvidiranja  konkurencije u svetskoj trgovini oruzjem u kojoj je Jugoslavija zauzimala 4. mesto. Razbijanjem Jugoslavije Nemacka nije vise morala  da sustigne konkurenta nego ga je razorila i zaobisla da bi sada bila na trecem mestu.(Adam Lauks)

Juzna  Evropa je jos mnogo ranije smatrana nemackom zaledjinom, za eksploataciju sirovina, poljoprivrednih proizvoda i jeftine radne snage. U drugom svewtskom ratu Hitler nije imao nameru da napadne Jugoslaviju, ona je trebala da bude rezervoar za snabdevanje  njegovog fronta  protiv Sovjetskog saveza i tako bi i bilo da psihopata Musolini bez Hitlerove dozvole nije,zeljan uspeha na ratnom bojistu, napao  Jugoslaviju. Kada su mu Toitovi partizani pruzili prevelik otpor morao je Hitler doci u pomoc prijatelju u nevolji. Sve do 1942 godine su u Berlin  javljani samo sukobi sa bandama, teroristima koji su neposredno pred likvidacijom i istrebljenjem, ali su s raportima trebovana i pojacanja, tako da je  1942 godine kada  do Cercila prvi put dolazi ime partizan i Tito u borbama s partizanima bilo angazovano 640.000 Nemackog Vermahta i Hitlerovih SS divizija. U kljucnim operacijama i borbama u Sovjetskom savezu  su te divizije osetno nedostajale i Hitleru je pomanjkala ta snaga za odlucujuci udar kojim je trebao biti slomljen otpor Crvene armije. Savremeni istoricari sve otvorenije zastupaju tezu da je Hitler zbog  upravo ne planiranog rata na Balkanu izgubio rat sa Sovjetskim savezom. Svakako je  i vadjenjem kestenova iz vatre za svog prijatelja Musolinija u Africi i u Grckoj Nemacka pretrpela poraze, koji su imali takodje  velikog uticaja na smanjenje  udarne moci „blickrigera“. Da li je i u toj istorijskoj cinjenici razlog za tu bezgranicnu mrznju nama „prijateljski“ naklonjenih Nemaca, kojima je Tito „oprostio“  placanje  nadoknada za ratnu stetu koju su Hitlerove horde pocinile od  6.4.1941 – 9.5 1945 , da bi 750.000  nakon kapitulacije likvidiranih Nemaca  u Jugoslaviji ostalo  za buducnost bez spomenika i pomene !??

U modernoj geopolitici drzava zapada, je Jugoslavija vidjena kao tranzitna zemlja sa koridorima za gasovode sa Bliskog Istoka i Kavkaza ka buducim snabdevacima energijom zapadnih zemalja, cija se glad i zedj za energijom cini neutoljivom i nezajazljivom. Nemacka je vec odavno htela da eliminise uticaj Rusije u juznoj Evropi.

Srbija  nije drzava u evropskom smislu, nego razbojnicka banda. Sloveni nisu rodjeni da vladaju, nego da sluze, to mora da im se utuvi.“ je  1914 bilo misljenje  nemackoh Cara Vilhelma II pre no sto su  nemacki vojnici krenuli u rat protiv Srbije. Krajem 1915  je Srbija pod nemackim ratnim poklikom “ Serbien muss sterbien“ bila skoro skroz unistena.“

Za vreme 2. svetskog rata, je poceo nemacki Blickrig protiv Jugoslavije sa bombama na Beograd 6.aprila 1941 i zemlja je bilau roku 12 dana razbijena od Hitlerove nacisticke Nemacke. Severni deo Kosova je potpao pod nemacki  vojni protektorat, istovremeno  stvorivsi sebi novog saveznika  sa novonastalom Ustaskom-drzavom  – Nezavisnom drzavom Hrvatskom (NDH) zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, a Slovenija je bila razdeljena izmedhu Nemacke i Italije. Zapoceli su progoni i pokusaji unistenja slovenske rase od  strane Musolinijeve Italije i Hitlerovog III rajha.

Jos od 1920 ih godina je Italija bila pokusavala da slovensko stanovnistvo u pokrajini Julijska Venecija  nasilno  italinizira. Od  1941 se brutalno postupa protiv slovenskih grupa otpora. Nakon i samo uz pomoc Hitlerove Nemacke pokoravanja Jugoslavije, zapocela je 2. italijanska armija sa sistematskom eksploatacijom slovenackog i hrvatskog  stanovnistva u Jugoslaviji, vodila  ljude na prisilni rad. Stanovnistvo je bilo izlozeno neljudskom  nacinu torture gladovanjem, otimano mu je sve osim najneophodnijeg za prezivljavanje. „Pobunjenici“ su po pravilu  bili na licu mesta streljani, a ne tako retko  je bilo dodatnih represalija  iz redova civilista. Komandirajuci 2. italijanske armije, generali Vitorio Ambrosio i Mario Rogata  su u vezi  s reporesalijama izdavali detaljna pismena uputstva i naredjenja. U njima je bilo utvrdjeno izmedju ostalog, da se sela koja potpomazu  borce pokreta otpora ili ucestvuju u oruzanom otporu protiv okupatora bezobzirno spale. Sva ta sela i njihove njive su mogla biti konfiskovana i predata italianskom stanovnistvu, to je bila politika progona i etnickog ciscenja – ratni zlocin koji nikada nije bio sankcioniran. Ukoliko nebi bili odmah pogubljeni, bili su u okviru masovnih deportacija zatvarani u koncentracione logore u Kiesanova kod Padove,Rijeci, Lovranu, Bakru, Kraljevici, Gonars kod Palmanove, Monidjo kod Trevisa, u koncentracionim logorima Kampor, Renici kod Areca, Visko kod Palmanove.

Zbog politike sistematskog izgladnjvanja u logorima je umrlo na hiljade ljudi. Posle rata  gotovo da nije bilo nikakvih pokusaja da se ratni zlocinci izvedu pred sud. Zapadni saveznici su de fakto sprecili sva jugoslovenska nastojanja  u tom pravcu, a Talijansko pravosudje je pored javnih zahteva, bilo nezainteresovano za juristicku obradu ratnih zlocina. U Jasenovcuje na granici prema Bosni 1941otvoren najveci koncentracioni logor od strane Ante Pavelica masovnog ubice i njegovih Ustasa, sa vezama u Vatikanu. U tom  hrvatskom Logoru za likvidaciju ubijeno je  oko 700.000 Srba, Sintija, Roma i Zidova od strane  Hitlerovih kolaboratera. Od strane Tita podignut memorijalni centar Jasenovac, je bio za vreme  gradjanskog rata od strane Hrvata razoren.

Jos od kraja 1970 tih godina pocela je Nemacka da podstice separatizam i razcep Jugoslavije, a njena obavestajna sluzba ( BND ) je stupila u kontakt sa spijunima u Hrvatskoj i Albaniji.Erih Smidt Enbom je pisao u svojoj knjizi: „Schattenkrieger“ “ Bilo bi potrebno mnogo prostora kada bi se pokusale i priblizno prikazati sve spijunske aktivnosti iz Pulaha ( centar BND-spijunaze) koje su bile usmerene na zaostravanje secesionog rata u bivsoj Jugoslaviji i potom  na izgradnju  zone  uticaja i mreze  nemackih spijunskih sluzbi na Balkanu. Ostaje da se konstatuje, da je najveci deo od strane Hrvata uvezenog naoruzanja bio nemackog porekla, koje  pod uslovima  embarga Ujedinjenih Nacija, bez aktivne pomoci spijuna  BNDa nikada nebi stiglo u Hrvatsku“ Dalje pise Smidt Enbom:  Nakon sto je BND bio preuzeo potpunu kontrolu nad hrvatskom tajnom sluzbom, zahtevao je BND „Ciscenje“ i Miroslav Tudjman, sin predsednika, je u martu 1993 godine postao Sef Nacionalne Sluzbe Beszbednosti Hrvatske.

Od 1980.tih godina nalazila se Jugoslavija u privrednoj krizi. Imucnije republike Slovenija i Hrvatska zu zahtevale secesiju, odcepljenje od Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije, pri tome masivno potpomagane od strane Nemacke, sve dok  to 1991 u jednom referendumu od strane  radikalnih desnicarskih zastupnika nije  jednostrano i sprovedeno.

Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija se, nakon pobede „Zapada“- USA nad, na njenom juznom krilu – njegovim muslimanskim republikama, destabilizovanog Sovjetskog saveza, koji je bio upleten u beskonacni rat protiv Afganistana i njegovih, od strane Amerika potpomaganih Talibana, raspala i dosla u fokus Zapada, jer je “ Zeljezna zavesa“ prestala da postoji. Sada je odjednom Jugoslavija, zbog svoje politicke blizine Beograda  prema Moskvi postala prepreka Americi  ka novim privrednim  prostorima i buducim naftovodima i gasovodima sa bliskog istoka. Razbijanje i razaranje Jugoslavije, je bio deo veceg plana ( Plan Bernarda Luisa) za kontrolisanje  kaspijskih cevovoda na njihovom putu ka Evropi.

Jugoslavija time postaje mogucom preprekom na putu buducim naftovodima od Kaspijskog mora, a Beogradova blizina  Rusiji je  postala zapadnim zemljama trn u oku. Tako  su zapadne zemlje preko njihovih  obavestajnh sluzbi jos mnogo pre rata radikalno-nacionalisticke organizacije u Hrvatskoj, Bosanske Srbe u Bosni, radikalno-islamisticke struje u Bosni i Kosovu snabdevali s Oruzjem i novcem. Geografski polozaj Jugoslavije je doveo do pomaganja raznih ekstremnih nacionalistickih i fasistickih organizacija koje su razparcavanje Jugoslavije kanalisali i garantirali.

Sean Gervasi je pisao u njegovom clanku pod naslovom: “ Nemacka, SAD i jugoslovenska kriza

„Cilj zakulisne politike zapada i njegovih saveznika, pre svega Nemacke, sjedinjenih drzava Amerike, Velike Britanije, Turske i Saudijske Arabije, je bio razparcavanje Jugoslavije u njene etnicke sastavne delove, bio je to jedan prozes nacionalnog raspadanja u jednom bratoubilackom ratu(…) to jest demontaza Jugoslavije.“ Nemacka je videla svoju ogromnu  sansu u novonastalom privrednom prostoru jedne razkomadane Jugoslavije. Bivsi brigadni general Loquai je u vezi stim pisao: “ Jos u vreme kada ostale clanice NATO-Pakta  nisu na to niti pomisljali, je Nemacka politika odlucila, da ona bude vrh koplja kod buduce direktne vojne intervencije na Kosovu.“

Fasisticke organizacije, koje su bile  od zapada, pre svega od Nemacke i SAD potpomagane i podsticane, su bile: daleko  desnicarski nastrojena anti-srpska hrvatska stranka prava, teroristicka organitacija UCK na Kosovu i radikalno-islamske struje u Bosni i Hercegovini.

Jugoslavija je pre toga bila uspesna multi-etnicka drzava, drzava koja je  sluzila kao uzor istocnom bloku, koja je bila sposobna da uspesno uskladi elemente socijalizma sa elementima kapitalizma. Danasnje mini-drzave su u privrednom i politickom smislu samo senka sebe samih. Siromastvo, privredna nestabilnost na ivici drzavnog bankrota je  nasledstvo ove tragedije i politike drzava Zapada.

***

Hrvatski kao i srpski politicari i bosanski dzihadisti  su rovarili i podpaljivali nacionalnu etnicku mrznju da bi  konacno izbio gradjanski rat sa „desetodnevnim ratom“ 1991 u Sloveniji.Wiliam Engadl je pisao u svojoj knjizi: „A Century Of War: Anglo American Oil Politics And The New World Order“ :

Krajem Juna 1991 je putovao Americki ministar spoljnih poslova u Beograd, gde je odbio da razgovara sa predstavnicima Hrvatske i Slovenije i gde je tom prilikom javno izjavio: da Vasington nece  diplomatski priznati ni jednu republiku koja se bude  ubuduce otcepila i proglasila nezavisnom“ Tek nakon toga je izbio rat, jer je time  Srbima dominirana JNA pod Slobodanom Milosevicem dobila zeleno svetlo iz Amerike za njene napade na Sloveniju i za rat protiv Hrvatske i protiv Muslimana u Bosni i SAD je produzila ratna dejstva na Balkanu ne priznavanjem suvereniteta Slovenije kojima su ostale  evropske drzave slepo sledile. To se ispostavilo samo kao taktika za izazivanje rata. Frakfurter Algemajne Zajtung (FAZ) je pisala tada 7. Januara 1992:

„Iza tog  evropskog se sve jace izdvaja Amerika“ pise FAZ dalje: „Slovenacki i hrvatski politicari se pitaju za razlog ovakvom americkom drzanju. Slovenacki ministar spoljnih poslova Rupel je pisao pismo americkom ministru Bejkeru i pitao za  za razloge takvog americkog anti-slovenizma. U ljubljani politicari sve vise dolaze do zakljucka, da je Bejker  toga leta Predsedniku Anti Markovicu ne samo da je dao odresene ruke za uvodjenj JNA, nego ga je direktno na to pdstakao. Sluti se da SAD ocigledno dugo nisu imale primedbi na rat protiv Hrvatske.“  Engdal pise dalje: Ako su prethodno britanski diplomati samo saputali, a posle javno pokusali da demantuju, da je odbijanje  priznavanja nezavisnosti pojedinacnih  republika u cilju stvaranja neke nove jugoslavije u cilju borbe protiv  sirenja nemacke zone uticaja na balkanu, danas  se  manje vise u anglo-saksonskim novinama o tome moze sve citati.“

Izpostavilo se ipak, da je pored SAD pre svega Nemacka imala veliki interes za razbijanje Jugoslavije i zbog toga su se odlucili zajedno s Amerikancima da  Srbe postave za zrtvenog jarca. Jos  pre 80 godina je Velika Britanija koristila svoje odnose sa Srbijom, da bi Balkan  1912-1914 uvalila u balkanske ratove sa teskim posledicama. I ovoga puta kao i tada  se Srbija zloupotrebljava, da bi posluzila  kao instrumenat za destabilizaciju srednje Evrope, s ciljem slabljenja Nemacke, koja je time tada bila najvise pogodjena.

WIR ALLE wissen wo ist der Ursprung alles Übels das die Welt und Europa überzogen hat und in Brand gesteckt hat, das uns  alle in Verderben zu führen gedenkt. Wenn wIR Völker der EU es  JETZT nicht stoppen, dann haben WIR ALLE diesen ENDKRIEG UND ARMAGEDON  verdient !

WIR ALLE wissen wo ist der Ursprung alles Übels das die Welt und Europa überzogen hat und in Brand gesteckt hat, das uns alle in Verderben zu führen gedenkt. Wenn wIR Völker der EU es JETZT nicht stoppen, dann haben WIR ALLE diesen ENDKRIEG UND ARMAGEDON verdient !

Gradjanski rat  na Balkanu – rusenje i razaranje Jugoslavije

Nastavak sledi u Ratu u Hrvatskoj od 1991 – 1995 i u Ratu u Bosni od 1992 – 1995. Najveca etnicka ciscenja pocinju Hrvati, kada su u leto 1995  oko 300.000 Srba iz Krajine, koji su  tamo ziveli stolecima, pobili ili prognali. Hrvati su bili naoruzani iz 1990 raspustenih arsenala vojske DDRa da bi pocinili taj genocid. Dzihadisti iz celog sveta, kao i stari prijatelj Amerikanaca, Osama  Bin Laden, su se borili protiv Srba u Bosni i ostavili su iza sebe u okolini Srebrenice spaljenu zemlju i osakacene leseve. Samo je Arial Saron, nekadasnji ministar odbrane Izraela i clan Kneseta potpomagao Predsednika Slobodana Milosevica s oruzjem, jer je Saron prozreo jednostranu prezentaciju konflikta i teroristickih poduzetih mera od strane fanatickih Islamista i fanatickih desnicarsko-radikalnih katolika.

LAZ O SREBRENICI

Pred Haskim tribunalom za ratne zlocine je bivsi ministar spoljnih poslova Velike Britanije Lord Oven  godine 2004 izjavio:“…. priznavanje  Slovenije, Hrvatske i Bosne od strane Evropske Unije je bila jedna teska pogreska, (…)jugoslovenski ratovi u Jugoslaviji su bili gradjanski ratovi  a ne srpske agresije, bosanski Muslimani nisu ni u ko0m slucaju biloi samo zrtve, a hrvatski predsednik Franjo Tudjman je daleko gori od Slobodana Milosevica.“

Naser Olic, komadant bosanskih Muslimana u Srebrenici je ratni zlocinac kao iz udzbenika, koji se hvalisao sa 21 inca video filmovima, u kojima je prezentirao nnjegove trofeje nad muckim masovnim ubistvima nad bosanskim Srbima sto je on i dokiumentovao.On je bio odgovoran za teske ratne zlocine na bosanskim Srvima u i okolo Srebrenice, tamo je vrsio genocid, za koji je ostao nekaznjen.

Kada je general bosanskih Srba Ratko Mladic  stigao do Srebrenice, tamo vise nije bilo muslimanskih ratnika koji su izmedju 1992 i 1995 godine u okolini Srebrenice vrsili massovne likvidacije srpskog stanovnistva. Oni su zajedno s naoruzanim  civilima napustili Srebrenicu jos pre ulaska Srba 11. jula 1995. Njihov komadant Naser Oric je pre toga od Francuza helikopterima izvezen. Oricevo bekstvo je izazvalo kaos medju njegovim borcima, i doslo je i do mewdjusobnih oruzanih carki. U Potocare su pobegli napusteni civili, zene, starciu i deca. Srbi su nekoliko stotina tih muskaraca odveli na saslusanje u Bratunac. 17.Jula 1995 su potvrdili predstavnici muslimanskih civilnih biroa i UNO, da civili Muslimani  po svojoj zeli napistaju Srebrenicu i da ce biti evakuirani u oblast koja je pod kontrolom Muslimana. Srbi su to korektno odradili. Pred Haskim sudom je bosanski Musliman Naser Oric na drugom stepenu  suda oslobodjen za svoje teske ratne zlocine i vratio se u zavicaj kao bogat covek.

Carlos Martins Branco portugalski UN-oficir, koji je bio zamenik sefa  Operacija UNPRROFORA, nadlezan  za preuzimanje raporta i izvestaja sa terena koji su sastavljali  u Srebrenici postavljeni UN-vojni posmatraci, je izjavio: “ procenjen broj od 7000 zrtava u Srebrenici zu zloupotrebljeni u propagandne svrhe i manipulaciju.“ 1998 je on pisao: da “ nema sumnje da je tokom trogodisnjih ogorcenih borbi  protiv bolje obucenih i bolje vodjene bosansko-srpske armije (BSA) poginulo najmanje 2000 bosanskih Muslimana. Taj broj i odgovara otprilike onim mrtvima koji su od strane internacionalnog tribunala bili za vreme dugogodisnjeg ttrazenja ( 2.028) pronadjeni do 2001 godine na podrucju Srebrenice. To je UN-oficira  dovelo do pretpostavke da su mnogi, ili cak vecina tih mrvih poginuli jos pre zauzimanja Srebrenice.“

Izetbegovic je ovo izjavio, kako to stoji u knjizi danasnjeg francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kusera, koji  je za vreme rata u Bosni  pripadao nevojnoj organizaciji „Lekari bez granica“, njemu kao i tadasnjewm americkom pregovaracu Ricardu Holbruku. „Nisu postojali logori za likvidaciju, ma koliko da su ta mesta bila strasna. Ovde se misli na od strane Srba,Hrvata kao i muslimana otvorenih od strane Crvenog krsta istom merom kritikovanih logora za ratne zarobljenike, to je  potvrdio Izetbegovic, covek koji je  sanjao o islamskoj bozijoj drzavi u Bosni, koju su mu Amerikanci obecali. On je dalje izjavio : „Ja sam se nadao da ce moje izjave ubrzati bombardovanja“ misleci time na u prolece 1999, americke napade iz vazduha, navodno kao reakciju na “ Masaker u Srebrenici“ koji su tukli  srpske polozaje i civilne objekte.

Sa dejtonskim ugovorom, jwe 1995 bio zavrsen  gradjanski rat izmedju tri zaracene strane.

NAORUZAVANJE TERORISTICKE GRUPE UCK OD STRANE NEMACA U RATU PROTIV SRBA I SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE

Procenjuje se da je  5000 etnickih Albanaca ucestvovalo na hrvatskoj ili na strani muslimansko-hrvatske federacije Bosne u  ratu protiv Srba. Jedan deo njih se kasnije  prikljucio 1992 oformljenoj UCK, teroristickoj organizacji koja je bila podpomagana  sa Zapada. Od 1996 do 1998 pocinila mnoga ubistva medju srpskim civilnom stanovnistvu, srpskim policajcima i Albancima johi niu hteli da saradjuju, i sve to u ciljustvaranja nezavisne Kosovo republike putem terora.U isto vreme UCK biva naoruzana i obucavana od strane Nemacke i Amerike iako se nalazila na internacionalnoj listi terorista.Od 1998 pocinje UCK na Kosovu vojne operacije protiv srpskih jedinica. Ovi ratni sukobi nagone 50-60.000 ljudi u bekstvo.1998 se po podatcima KFORa u redovima UCKA borilo 15 – 25.000 Albanaca protiv srpskih jedinica, Jedan deo naoruzanja je dolazio iz zemalja clanica NATOa. Tako je po javljanju nemacke agencije za stampu – dpa – 12.aprila 1999 italijanska policija zaplenila veliko skladiste oruzja i municije i ratne opreme, koja je bila namenjena za UCK. U oko sastavu oko 30 tona ratnog materiala nalazile su se i protivvazdusne i protivtenkovske rakete i puskomitraljezi. Oruzjeje je bilo sakriveno u vozilima nemackog porekla sa bosanskom registracijama i deklarirano kao humanitarna pomoc KARITASa za ratne izbeglice u Albaniji.Ostalo je ne razjasnjeno gde je oruzje bilo utovareno sa 1000 komada iz nekog NATO – arsenala u Nemackoj. Obuka UCK je pocela 1996. Pocevsi od 1998  treniraju instruktori privatne americke firme Millitary Professional Resources Incorporated  kao i engleske i nemacke  privatne  firme. Izmedju 1998 i jula 1999 godine su pripadnici UCK bili obucavani i potpomagani u Italiji,Turskoj i Nemackoj. U logorima za trening  i obuku u Albaniji su za vreme rata na Kosovu radili nemacki i britanski instruktori. Savetnici CIE su najkasnije od 1999  pomagali UCK sa vojnim publikacijama i uputstvima za borbu protiv vojnih i policijskih srpskih jedinica. Nejasno je ostalo od kada tacno je pruzana ta pomoc.

Od pocetka otvorenog rata sa Srbima, UCK se na Zapadu ne smatra  vise teroristickom organizacijom, preko noci mutiraju u  borce za slobodu, dok istovremeno  veliki deo novca za finansiranje rata dolazi iz trgovine drogom, prinudne prostitucije i prostitucije dece kao iz trgovine  robljem i ljudskim organima kosovskih Albanaca, u kojim  poslovima  dokumentovano Albanci sa Kosova  igraju vodecu ulogu u organizovanom kriminalu  u Evropskoj uniji. Oni su bili sticenici  zeleno-crvene koalicije gospode Sredera,Sarpinga i Fisera koji su odlucili da 24.4.1999 na  bazi jedne lazi pokrene  agresorski rat protiv Jugoslavije suprotno medjunarodnom pravu. Kalkulirane manipulacije i lazi o navodnom masakru u selu Racak od strane nemackih i americkih politicara i medija, su bile povod za ovaj kriminalni cin povrede medjunarodnog prava od strane NATOa. Za navodni masakar kod sela Racak u kome je 15. i 16.januara 1999 nadjeno  na Kosovu  i u selu Racak  pobijeno 45 ljudi.Jugoslovenski organi bezbednosti su bili osumnjiceni za taj masakar. Danas vazi za sigurno, da se tu radilo o teroristima UCK, koji su ubijeni u borbi sa srpskim organima bezbednosti. Dokazano je da tu o masakru nad civilima nije moglo biti ni govora.

U Vikipediji se nalazi detaljni izvestaj o tome:“Jos pre nego sto je usledila detaljnija istraga o okolnostima tih ubistava je incident diplomatskim putem i u medijima momentalno pripisan srpsko-jugoslovenskoj vladi kao zlocin protiv covecanstva(covecnosti) i kasnije je kao niti jedan raniji incident do tada iskoristen za legitimiranje vazdusnih napadaNATOa na  Saveznu Republiku Jugoslaviju i bez odobrenja odnosno mandata UN( Ujedinjenih nacija) (…) Takozvani „Masakr u Racaku“ je postao  znacajnim primerom  polarizirajuceg novinarstva i politicke instrumentalizacije. Medijima je prebaceno da su postali glasnogovornici doticnih  sukobljenih strana. Za distribuciju neproverenih slika  o navodnom masakru u Racaku, a kasnije i u Rugovu, koriste organizacije bliske UCK i internet, koji se u Kosovskom ratu  prvi put koristi u direktne propagandne svrhe. Protivurecnosti i neslaganja  koja su se pojavila u izvestajima OSCE-KVM, organizacija za ljufsla prava,u timovima forenzickih strucnjaka, jugoslovenskim organima i na procesima Haskog suda, su doduse raskrinkali mnostvo  laznih vesti i pogresnih informacija, ali objava  vaznih dokumenata nije dozvoljena i stvarna istina o dogadjajima nikada nije izasla na videlo.

Ali nakon rata kada je Berlinski list Berliner Zeitung dosao u posed  forenzickih „protokola“ Rantinih finskih kolega i kada je u martu 2000 otkriveno da po tim dokumentima  jos uvek nema poznatih dokaza o navodnom masakru, je Helena Ranta izjavila tome dnevnom listu, da su je  na njenoj konferenciji za stampu 17.marta 1999 pogresno razumeli, da su se  negativni nalazi tragovi baruta finskog tima odnosili na jedan prethodni test na rukama mrtvih. U javnosti  je do tada vazila verzija, da su istrazivanja pomocu SEM-EDX testa pokazali nedostatak  tragova baruta na rukama mrtvih, i da  s kod mrtvih radilo o civilima odnosno nije dokazano da se radilo o borcima, cime  su pomocu parafin-testa utvrdjeni nalazi drugih timova bili opovrgnuti, po kojima je 37 od ubijenih pre smrti ocigledno jos pucalo. Zapravo, tako  objasnjava Ranta na ponovni upit Berliner Zeitung-a, da njen tim nije bio ispitao tragove baruta upravo na rukama ubijenih. Umesto toga je naredila  trazenje dokaza samo za streljanje, pucnjevima iz neposredne blizine, dakle na drugim delovima tela osim na rukama. Na druge delove tela se dakle i odnosila konstatacija na konferenciji za stampu  na kojoj je pomenuti konstatovani   nedostatak tragova baruta odnosio pri istragi finskih eksperata.Prema tome  finska forenziska ispitivanja,potpuno suprotno od  nastalog utiska na konferenciji za stampu, ne samo da scenario o streljanju nisu potvrdili nego su zapravo tvrdili suprotno. Mendel upucuje na jedan daljnji aubtilni elemenat u izlaganju Rante, da prakticno  bije bilo moguce izvestaj samo citanjem izjave za stampu doci do jasnoce u objasnjenju. Recenica Rante iz izjave za stampu: „Uzimane su probe za SEM-EDX testove koji su se pokazale  kao negativni.“ Ova izjava se po saopstenju Helene Ranta na  Mihael Mandela od12.7.2001, nije odnosila na leseve iz Racaka, nego na uzorke koji su  Ranti poslati sa drugih pozicija i od sasvim drugih leseva. Pod “ testom“ sam podrazumevala samo delimicnu primenu SEM-EDX-postupka uopste, ali nikako primenu tog testa na lesevima u Racaku. Takva istraga je morala biti obavljenea dva do tri sata posle nastupanja smrti, da bi uopste imala smisla. Kada je Ranta 12.marta 2003 nastupila kao svedok optuzbe pred Haskim sudom, doslo je do zbrke kod tuzioca usled Rantinih izjava, da Ranta ovaj veoma vazan detalj nije bila saopstila ni tuziocu. To cak kao svedok nije  ispravila. Kada je zamenik glavnog tuzioca Geofrri Nais zapitao o tom modernom testu, za koji je on smatrao da ga je bila primenila na lesevima pri istragi  za tragovima baruta, koji je navodno u svim lucajevima bio negativno ispao, je prvo pokusala da izbegne tom pitanju. Na ponovljeno pitanje od Najsa  odgovorila je samo ne jedan konfuzan i protivrecan i ocigledno  nelogican nacin: Istraga na rukama leseva u ono vreme nije vise bila svrsishodna i njen tim nije sprovodio ispitivanja na rukama leseva; bili suzeti uzorci odece i kostiju, primena SEM-EDX-testa nije imala smisla, takvi testovi moraju biti primenjeni tri do sest sati nakon ispaljivanja metka; tim je  ovwe testovwe vrsio  samo na izabranoj odeci und na jednom komadicu kosti lobanje; svi ti testovi su bili negativni; tim je  iz razloga transparentnosti sproveo nekoliko testova i u ovoj oblasti. Jos 1999 je Ranta bila ukazala na to, da je ona njene instrukcije u vreme Racaka dobijala izkljucivo iz nemackog ministarsta spoljnih poslova i da joj  je nemacki ambasador  Kristian Paulus, kao predstavnik tadasnjeg  persedavajuceg u EU, i neposredno pred konferenciju za stampu 17.marta 1999 dao odredjene instrukcije.

U januaru 2004 je Helena Ranta izjavila: “ da je citav niz vlada imala interes na verziji dogadjaja u Racaku, kaja bi  samo srpsku stranu prikazala kao odgovornu, (….) Takvu verziju im ja nisam mogla pruziti“ Ona je pri njenom pristanku  za ucesce na konferenciji za stampu 17.marta 1999 polazila od toga, da ce joj prisutni zapadnoevropski diplomati dati podrsku.

Američki politikolog Fil Batler tvrdi da su razaranje i raspad Jugoslavije bili deo šireg plana NATO saveza, kojim su želeli da oslabe geopolitičke protivnike zapadnog bloka u regijama Trećeg sveta i progutaju zdrave ekonomije naroda sa ovih prostora… Prenosimo njegovu kolumnu.

Tito-sa-generalima-NOV.-Koca-Popovic-je-prvi-s-leva-e1503040364544

Možete li da zamislite danas Evropu sa Jugoslavijom kao ključnim igračem među narodima? Ja mogu. Jugoslavija je u stvari bila jedan od najvećih kulturnih i društvenih eksperimenata u istoriji.

Osnovana na području sukoba nekadašnjeg Austro-ugarskog i Osmanskog carstva, Jugoslavija je ujedinila obe kulture na način koji nije viđen još od vremena Aleksandra Velikog, koji je posle velikih osvajanja asimilirao narode. Eksperiment, ako mogu tako da ga nazovem, trajao je nešto više od pola veka. Idealan iz razloga što su u jednoj državi živeli svi južnoslavenski narodi. Stvaranje Jugoslavije delimično je bio i geostrateški potez Britanije i Francuske, da bi se usporila ili blokirala Nemačka.

Odredbe tzv. “Krfske deklaracije” udarile su temelje ustavnoj monarhiji koja se ni po čemu nije razlikovala od Engleske. Prava i pravo glasa, i poštovanje temeljnih principa Ilirskog pokreta bili obećavajući aspekti rane Jugoslavije. No, tada je kralj Aleksandar ukinuo ustav i izbore, ali je zajednički život etničkih i kulturnih zajednica i dalje davao nadu za budućnost.

Rat, političke spletke, unutarnji i spoljnji pritisci u to vreme su teško opterećivali ovu novu svetsku silu u nastajanju. Kao što je to bio slučaj u mnogim takvim eksperimentima, na kraju je autoritarna vlast postala nužna, možda i poželjna. Nacionalni heroj Josip Broz Tito postao je taj “diktator”, ali je stekao svetsku slavu i čvrsto držao stvari pod kontrolom, a Jugoslavija je imala veliku ulogu na svetskoj sceni. Međutim, kada je njegova moć oslabila, suprotne sile su našle svoje uporište. Nema naučnika ili političara koji o tome danas ne govori, ali uloga Tita u osnivanju Pokreta nesvrstanih nacionalnih država je neosporno velika i izuzetno značajna, pogotovo za ljude koji sada žive u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i ostalim bivših jugoslavenskim zemaljama.

U suštini, Pokret nesvrstanih težio je samostalnom razvoju naroda između velikih sila s idejom koja negira Hladni rat. Naravno, velike sile koje su se bavile ideološkim ratovima i imale su svoje strategije, koje su uključivale apsorbovanje svake od tih siromašnih nezavisnih zemalja. Kao što vidimo danas, strategija je bila da se izazovu bitke koje vode ka podeli i stvaranju nemoćnih zemalja i naroda širom sveta. Raspad Jugoslavije je najbolji primer, gde danas nijedna zemlja ne pokazuje naklonost prema Pokretu nesvrstanih.

Umesto toga, EU i NATO su bili gravitaciona sila koja je privukla Sloveniju, Hrvatsku i ostale. Vidimo ostatke strategije Hladnog rata i u činjenici da su Belorusija i Azerbejdžan jedine dve preostale članice pokreta u Evropi, a Fidži se kao najnoviji član pridružio 2011. Međutim, 2012. je samit Pokreta nesvrstanih imao je veću posećenost od bilo koje prethodne godine, što je možda i znak krize Zapada.

Gledajući s distance na raspad Jugoslavije, jasno je da se radi o zaokruživanju geostrategije Vašingtona koja se sprovodi svuda, pa i teškim metodama. Akcije Klintonove administracije su u to vreme bile tajne za javnost, kao što su i danas. U tekstu “Odluka o intervenciji – Kako završiti rat u Bosni” iz 1998. godine autor Ivo H. Dalder kaže “Dok danas mnogi pišu rečito i strastveno kako bi objasnili neuspeh Vašingtona i Zapada da se zaustavi etničko čišćenje, logori i masakri stotina hiljada civila, malo ko je to pitanje postavio u leto 1995. godine, kada su SAD napokon odlučile da preuzmu vodeću ulogu u okončanju rata u Bosni.

Ali, istina je mnogo jednostavnija od stvarnosti. Nikome ne treba „trust mozgova“ da otkrije zašto je predsednik Bil Klinton oklevao da posreduje u Bosni. Klinton je u stvari nastavljao politiku prethodnika Džordža Buša starijeg, kojoj je cilj bio destabilizacija jugoslavenskog socijalističkog uspeha.

Sada znamo da su kod nas tajno obučavani pobunjenici odigrali ključnu ulogu u rasparčavanju regije preko organizacije poznate kao Atlantska brigada, koja se borila u ratu na Kosovu na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a brojala je oko 400 naoružanih boraca. Ovaj izveštaj otkriva da su SAD pod lažnim izgovorom vodile posrednički rat u bivšoj Jugoslaviji. Što se tiče Bila Klintona i njegovog neradog uplitanja u regiju nekad poznatu kao Jugoslavija, može se reći da je to prljava istorija genocida i beskrajnih laži.

Priča koju sam pronašao je priča o Francuzu koji je trenirao Atlantsku brigadu, što u svemu podseća kasnije na Ukrajinu, Libiju i Siriju. Vidite “obrasce” koji nas vode do istine. Stravična stratišta legitimne države Jugoslavije su služila za ulaganje u podelu preostalih komada zemlje, uz pomoć američkih predsednika, britanskih gospodara i njemačkih industrijalaca.

Atlantska brigada je delovala u raznim posredničkim ratovima na Balkanu, a važni pripadnici su joj bili smrtonosne ubice iz inostranstva. Američki zvaničnici u vrhu dobro su ih znali i upravljajući njima vukli su konce na Kosovu i širom Balkana. Jugoslavija je postala prototip, i šablon za delovanje u Avganistanu i Iraku, Arapskom proljeću. Imena Medlin Olbrajt, Haviera Solane, generala Vesli Klarka i drugih spominju se i dalje. U bivšoj Jugoslaviji su prijatelji ključnih igrača u vladama bukvalno planirali da pretvore narode i zemlje u kreditore i investicioni “eldorado”. Priča o tom genocidu u ime demokratije je strašna. Većina naroda sa ovih prostora je vraćena 200 godina unazad u neku vrstu srednjevekovnog života bez nade. Jedini tračak nade za većinu bivših “Jugoslovena” je, sasvim prirodno, EU i NATO savez.

Dok ovo pišem američki, britanski i nemački planeri već uređuju Siriju. Bilo je zločina i genocida s obe strane u sukobima, od Kosova do ostalih ratova na Balkanu. Ali to nije poenta zbog čega sam se fokusirao na ovu katastrofu. Pre svega, nijedan narod bivše Jugoslavije danas nema pravo glasa. Drugo, podela među tim narodima je dovela do smrti ili preseljenja miliona ljudi. Ali moja “fantazija” o Jugoslaviji bi možda mogla da bude iznenađenje. Da zaključim. Jugoslavija je izgrađena na ideji da u njoj Južni Sloveni neće ostati slabi i podeljeni narodi. Ujedinjeni u Jugoslaviju ne bi bili lak plen imperijalističkim namerama, kao što se događa danas.

Činjenica je da je posle Drugog svetskog rata socijalistička Jugoslavija postala neka vrsta evropske priče o uspehu. Između 1960. i 1980. zemlja je imala jednu od najvažnijih stope ekonomskog rasta u svetu, pristojan životni standard, besplatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, zagarantovano pravo na posao, jednomesečni plaćeni godišnji odmor, stopu pismenosti od preko 90 posto, i prosečan životni vek od 72 godine. Koliko ja znam, ni jedna od država Balkana danas ne može da sanja ni pola ovog prosperiteta.

Takav napredak je među zapadnim silama izazvao želju da unište Jugoslaviju. Multietničko stanovništvo zemlje je imalo povoljan javni prevoz, stanovanje i komunalije. Neprofitna ekonomija bila je uglavnom u državnom vlasništvu, što nije primer zapadne demokratske ljubavi. U to vreme su od resursa daleko bili Nemačka, Francuska ili Velika Britanija, a bankari Londona i Luksemburga nisu mogli da izvlače milijarde iz socijalističkog sistema. Jugoslavija je morala da umre, a Regan, Buš stariji i mlađi i Klinton su pomogli da se to dogodi.

Politikolog Majkl Parenti, često je govorio o katastrofi u Jugoslaviji. Prema Parentiju, američki cilj je bio da pretvore jugoslavenske narode u regiju Trećeg sveta, a to je moglo da se ostvari samo podelom zemlje koja će onda otvoriti svoje ekonomije korporativnoj eliti i zapadnim bankarima. Po raspadu Jugoslavije zemlje je trebalo da pretvore u nesposobne da prate sopstveni kurs sopstvenog razvoja. Razbijenih ekonomija i prirodnih resursa one su tako potpuno dostupne multinacionalnim korporacijskim eksploatatorima, uključujući i ogromna mineralna bogatstva na Kosovu.

 Osiromašeno, ali pismeno i osposobljeno stanovništvo je prisiljeno da radi za minimalne nadnice, koje će predstavljati jeftin radni bazen, a uz pomoć kojih će se lakše sniziti plate i u zapadnoj Evropi i drugde. Demontiranih industrija automobila, nafte, teških mašina, rudarstva i petrohemije, te raznih drugih industrija koje nisu smele da budu konkurencija postojećim zapadnim proizvođačima. Jesu li Ukrajina, Donbas i Krim razumeli ovo pre EuroMajdana? Koji je na kraju plan za Rusiju?

Iako ovo zvuči preteće, žao mi je, to je svet u kojem živimo danas. Snagom uspavanih američkih građana, drogiranih glupim bezvrednim tricama super-kapitalizma, svet preuzimaju tirani. Ali šta da je Jugoslavija preživela? Što da je veliki etničko-socijalistički eksperiment i dalje radio? Sigurno bi naš svet bio potpuno drugačiji nego danas. Još jedna stvar, Evropska unija bi uz Pokret nesvrstanih delovala u okviru svojih sadašnjih granica. Bila bi manje moćna i daleko manje geopolitički uticajna. Cela Evropa bi možda dolazila u Beograd, a sada se šest republika bori za mrvice iz Brisela“, zaključuje Batler.

(Izvor: Kurir.rs)

Američki politikolog Fil Batler tvrdi da su razaranje i raspad Jugoslavije bili deo šireg plana NATO saveza, kojim su želeli da oslabe geopolitičke protivnike zapadnog bloka u regijama Trećeg sveta i progutaju zdrave ekonomije naroda sa ovih prostora… Prenosimo njegovu kolumnu.

– Možete li da zamislite danas Evropu sa Jugoslavijom kao ključnim igračem među narodima? Ja mogu. Jugoslavija je u stvari bila jedan od najvećih kulturnih i društvenih eksperimenata u istoriji.

Osnovana na području sukoba nekadašnjeg Austro-ugarskog i Osmanskog carstva, Jugoslavija je ujedinila obe kulture na način koji nije viđen još od vremena Aleksandra Velikog, koji je posle velikih osvajanja asimilirao narode. Eksperiment, ako mogu tako da ga nazovem, trajao je nešto više od pola veka. Idealan iz razloga što su u jednoj državi živeli svi južnoslavenski narodi.

Stvaranje Jugoslavije delimično je bio i geostrateški potez Britanije i Francuske, da bi se usporila ili blokirala Nemačka. Odredbe tzv. “Krfske deklaracije” udarile su temelje ustavnoj monarhiji koja se ni po čemu nije razlikovala od Engleske. Prava i pravo glasa, i poštovanje temeljnih principa Ilirskog pokreta bili obećavajući aspekti rane Jugoslavije. No, tada je kralj Aleksandar ukinuo ustav i izbore, ali je zajednički život etničkih i kulturnih zajednica i dalje davao nadu za budućnost.

Rat, političke spletke, unutarnji i spoljnji pritisci u to vreme su teško opterećivali ovu novu svetsku silu u nastajanju. Kao što je to bio slučaj u mnogim takvim eksperimentima, na kraju je autoritarna vlast postala nužna, možda i poželjna. Nacionalni heroj Josip Broz Tito postao je taj “diktator”, ali je stekao svetsku slavu i čvrsto držao stvari pod kontrolom, a Jugoslavija je imala veliku ulogu na svetskoj sceni.

Međutim, kada je njegova moć oslabila, suprotne sile su našle svoje uporište. Nema naučnika ili političara koji o tome danas ne govori, ali uloga Tita u osnivanju Pokreta nesvrstanih nacionalnih država je neosporno velika i izuzetno značajna, pogotovo za ljude koji sada žive u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i ostalim bivših jugoslavenskim zemaljama.

U suštini, Pokret nesvrstanih težio je samostalnom razvoju naroda između velikih sila s idejom koja negira Hladni rat. Naravno, velike sile koje su se bavile ideološkim ratovima i imale su svoje strategije, koje su uključivale apsorbovanje svake od tih siromašnih nezavisnih zemalja. Kao što vidimo danas, strategija je bila da se izazovu bitke koje vode ka podeli i stvaranju nemoćnih zemalja i naroda širom sveta. Raspad Jugoslavije je najbolji primer, gde danas nijedna zemlja ne pokazuje naklonost prema Pokretu nesvrstanih.

Umesto toga, EU i NATO su bili gravitaciona sila koja je privukla Sloveniju, Hrvatsku i ostale. Vidimo ostatke strategije Hladnog rata i u činjenici da su Belorusija i Azerbejdžan jedine dve preostale članice pokreta u Evropi, a Fidži se kao najnoviji član pridružio 2011. Međutim, 2012. je samit Pokreta nesvrstanih imao je veću posećenost od bilo koje prethodne godine, što je možda i znak krize Zapada.

Gledajući s distance na raspad Jugoslavije, jasno je da se radi o zaokruživanju geostrategije Vašingtona koja se sprovodi svuda, pa i teškim metodama. Akcije Klintonove administracije su u to vreme bile tajne za javnost, kao što su i danas. U tekstu “Odluka o intervenciji – Kako završiti rat u Bosni” iz 1998. godine autor Ivo H. Dalder kaže “Dok danas mnogi pišu rečito i strastveno kako bi objasnili neuspeh Vašingtona i Zapada da se zaustavi etničko čišćenje, logori i masakri stotina hiljada civila, malo ko je to pitanje postavio u leto 1995. godine, kada su SAD napokon odlučile da preuzmu vodeću ulogu u okončanju rata u Bosni.

”Ali, istina je mnogo jednostavnija od stvarnosti. Nikome ne treba „trust mozgova“ da otkrije zašto je predsednik Bil Klinton oklevao da posreduje u Bosni. Klinton je u stvari nastavljao politiku prethodnika Džordža Buša starijeg, kojoj je cilj bio destabilizacija jugoslavenskog socijalističkog uspeha.

Sada znamo da su kod nas tajno obučavani pobunjenici odigrali ključnu ulogu u rasparčavanju regije preko organizacije poznate kao Atlantska brigada, koja se borila u ratu na Kosovu na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a brojala je oko 400 naoružanih boraca. Ovaj izveštaj otkriva da su SAD pod lažnim izgovorom vodile posrednički rat u bivšoj Jugoslaviji.

Što se tiče Bila Klintona i njegovog neradog uplitanja u regiju nekad poznatu kao Jugoslavija, može se reći da je to prljava istorija genocida i beskrajnih laži. Priča koju sam pronašao je priča o Francuzu koji je trenirao Atlantsku brigadu, što u svemu podseća kasnije na Ukrajinu, Libiju i Siriju. Vidite “obrasce” koji nas vode do istine. Stravična stratišta legitimne države Jugoslavije su služila za ulaganje u podelu preostalih komada zemlje, uz pomoć američkih predsednika, britanskih gospodara i njemačkih industrijalaca.

Atlantska brigada je delovala u raznim posredničkim ratovima na Balkanu, a važni pripadnici su joj bili smrtonosne ubice iz inostranstva.

Američki zvaničnici u vrhu dobro su ih znali i upravljajući njima vukli su konce na Kosovu i širom Balkana. Jugoslavija je postala prototip, i šablon za delovanje u Avganistanu i Iraku, Arapskom proljeću.

Imena Medlin Olbrajt, Haviera Solane, generala Vesli Klarka i drugih spominju se i dalje. U bivšoj Jugoslaviji su prijatelji ključnih igrača u vladama bukvalno planirali da pretvore narode i zemlje u kreditore i investicioni “eldorado”.

Priča o tom genocidu u ime demokratije je strašna. Većina naroda sa ovih prostora je vraćena 200 godina unazad u neku vrstu srednjevekovnog života bez nade. Jedini tračak nade za većinu bivših “Jugoslovena” je, sasvim prirodno, EU i NATO savez.

Dok ovo pišem američki, britanski i nemački planeri već uređuju Siriju. Bilo je zločina i genocida s obe strane u sukobima, od Kosova do ostalih ratova na Balkanu. Ali to nije poenta zbog čega sam se fokusirao na ovu katastrofu.

Pre svega, nijedan narod bivše Jugoslavije danas nema pravo glasa. Drugo, podela među tim narodima je dovela do smrti ili preseljenja miliona ljudi. Ali moja “fantazija” o Jugoslaviji bi možda mogla da bude iznenađenje. Da zaključim. Jugoslavija je izgrađena na ideji da u njoj Južni Sloveni neće ostati slabi i podeljeni narodi. Ujedinjeni u Jugoslaviju ne bi bili lak plen imperijalističkim namerama, kao što se događa danas.

Činjenica je da je posle Drugog svetskog rata socijalistička Jugoslavija postala neka vrsta evropske priče o uspehu. Između 1960. i 1980. zemlja je imala jednu od najvažnijih stope ekonomskog rasta u svetu, pristojan životni standard, besplatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, zagarantovano pravo na posao, jednomesečni plaćeni godišnji odmor, stopu pismenosti od preko 90 posto, i prosečan životni vek od 72 godine. Koliko ja znam, ni jedna od država Balkana danas ne može da sanja ni pola ovog prosperiteta.

Takav napredak je među zapadnim silama izazvao želju da unište Jugoslaviju. Multietničko stanovništvo zemlje je imalo povoljan javni prevoz, stanovanje i komunalije. Neprofitna ekonomija bila je uglavnom u državnom vlasništvu, što nije primer zapadne demokratske ljubavi. U to vreme su od resursa daleko bili Nemačka, Francuska ili Velika Britanija, a bankari Londona i Luksemburga nisu mogli da izvlače milijarde iz socijalističkog sistema. Jugoslavija je morala da umre, a Regan, Buš stariji i mlađi i Klinton su pomogli da se to dogodi.

Politikolog Majkl Parenti, često je govorio o katastrofi u Jugoslaviji. Prema Parentiju, američki cilj je bio da pretvore jugoslavenske narode u regiju Trećeg sveta, a to je moglo da se ostvari samo podelom zemlje koja će onda otvoriti svoje ekonomije korporativnoj eliti i zapadnim bankarima.

Po raspadu Jugoslavije zemlje je trebalo da pretvore u nesposobne da prate sopstveni kurs sopstvenog razvoja. Razbijenih ekonomija i prirodnih resursa one su tako potpuno dostupne multinacionalnim korporacijskim eksploatatorima, uključujući i ogromna mineralna bogatstva na Kosovu.

Osiromašeno, ali pismeno i osposobljeno stanovništvo je prisiljeno da radi za minimalne nadnice, koje će predstavljati jeftin radni bazen, a uz pomoć kojih će se lakše sniziti plate i u zapadnoj Evropi i drugde. Demontiranih industrija automobila, nafte, teških mašina, rudarstva i petrohemije, te raznih drugih industrija koje nisu smele da budu konkurencija postojećim zapadnim proizvođačima.

Jesu li Ukrajina, Donbas i Krim razumeli ovo pre EuroMajdana? Koji je na kraju plan za Rusiju? Iako ovo zvuči preteće, žao mi je, to je svet u kojem živimo danas. Snagom uspavanih američkih građana, drogiranih glupim bezvrednim tricama super-kapitalizma, svet preuzimaju tirani. Ali šta da je Jugoslavija preživela?

Što da je veliki etničko-socijalistički eksperiment i dalje radio? Sigurno bi naš svet bio potpuno drugačiji nego danas. Još jedna stvar, Evropska unija bi uz Pokret nesvrstanih delovala u okviru svojih sadašnjih granica. Bila bi manje moćna i daleko manje geopolitički uticajna. Cela Evropa bi možda dolazila u Beograd, a sada se šest republika bori za mrvice iz Brisela“, zaključuje Batler.

(Kurir)

Über stasifolteropferadamlauks

I am 66 Years old and I do promote acommodations on the adriatic´s sea beaches for holiday in apartments close to the sea-close to the mediteranian beauty. I am still victim of torture in STASI-Prison 1982-1985. I never reacht Justice and satisfaction by Germany´s goverment after 30 Years ! I am fighting for the implementation of § TORTURE in Germany´s low.
Dieser Beitrag wurde unter Uncategorized veröffentlicht. Setze ein Lesezeichen auf den Permalink.

Eine Antwort zu Sistematsko razbijanje i razaranje , raspad i unistenje nezavisne i suverene Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije

  1. Pingback: Die systematische Vernichtung der jugoslawischen Nation (1) | Online-Magazin Pârse&Pârse پارسه و پارسه

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s