Животопис Генерал – мајора Милана Аксентијевића
ИЗБРИСАНОГ
Er war mein Garnisonskommandeur als Oberstleutnant im Jahre 1974/75 und hat mich sehr beeindruckt als Mensch.
Генералмајор ( у пензији која му је ускраћена ) Милан Аксен-тијевић је рођен 1.9.35. године у породици православног свеш-теника Живојина Аксентијевића у Крагујевцу. Родитељи су му стрељани у чувеном крагујевачком масакру 1941. године.
1951. године се милан Аксентијевић преселио са преосталом породицом у Народну Републику Словенију. 1953. године је за-вршио Школу за активне инжињеријско – хемијске официре Југословенске народне армије ( ЈНА ). Био је члан савеза кому-ниста ( КПЈ ). Почетак активне војне службе у ЈНА је био 1.8.1953. Године 1977 Милан Аксентијевић је завршио Вишу војну академију и Школу народне одбране, те постдипломски студиј – смер опоеративе. У ЈНА је у време службовања је врш-ио низ дужности. У првој републичкој скупштини Републике Словеније је био делегат радних људи запослених у ЈНА. На тој функцији је био до 28.8.1991. године.
Генерал Аксентијевић је у време када је изгледало да су дел-егатски систем и самоуправљање биле две најваћније ствари на свету, био међу најпопуларнијим делегатима ЈНА. У нови-нама је био прозван као „господин у униформи“. Генерал Акс-ентијевић је до почетка „десетодневног рата“ живио и рад-ио у Словенији – 40 година. У априлу 1990 године. на првим вишестраначким изборима био је изабран као једини делегат ЈНА у Републичку скупштину СР Словеније. У мају 1991. год. се изјаснио да ће гласати против осамостаљења СР Словеније, јер је то одлука која нема плебисцит у словенском народу.
9.7.1991. године је генерал Аксентијевић био изкључен из збора радних људи и клуба независних делегата у Републичкој скупштини. Након рата у Словенији Генерал Аксентијевић је био прекомандован у Загреб, а породица му је остала у Слов-енији. Жена, син и ћерка генерала Аксентијевића су били изб-ачени из њиховог стана у Љубљани, док су поједини рођаци променули презиме Аксентијевић да би могли преживети у Словенији у време политичког линча уперенoг против поро-дице Аксентијевић.
У јеку сукоба, тј. рата у Хрватској, 13.9-1991. био је заробљен са групум официра ЈНА код Карловца. Припадници збора нар-одне гарде ( ЗНГ ) су тога дана на просторима Слуњских брда из пешачког оружја оштетили хеликоптер ЈНА који је превоз-ио генерала Аксентијевића и официре ЈНА. Хеликоптер се присилно спустио код Тушиловића. Генерал Аксентијевић је у затвору Реметинец провео седамдесетак дана после чега је био замењен за Антона Кикаша грађевинског подузимача и емиг-ранта из Торонта у Канади, који је 31.8.1991 дошао на насловне странице светске штампе када је са бојингом 707 „Уганда ерл-ајнса“ са 18 тона лаког пешадијског и противоклопног оружја за ЗНГ слетео на загребачки аеродром Плесо где га је ухапсила ЈНА.
Генерал Аксентијевић је од јула 1991 до 31.12.1991 био помо-ћник команданта 5. армијске области оружаних снага СФРЈ за морално васпитање и правне послове; од 1.1.1992 до 12.3.1992. када је указом председништва СФРЈ био постављсн за начел-ника групе за сарадњу са мировним снагама Ујединјених нац-ија у Сарајеву где је остао до пензионисања 12.5.1992;
На почетку рата у Босни и Херцеговини генерал Аксентије-вић је био главни преговарач са подпредседником Председни-штва Босне и Херцеговине ( БиХ ) Ејупом Ганићем о ослобађа-њу Алије Изетбеговића и догађајима који су претходили обра-чуну у Добровољачкој улици у Сарајеву 3.5.1992.године. Са та-дашњим вођством БиХ такође је преговарао о премештању Центра војних школа копнене војске ( КОВ ) ЈНА из Сарајева у Београд, предаји војне болнице ЈНА црвеном крсту и премеш-тању персонала у Лукавицу и Пале, те преузимање рањених војника ЈНА из цивилних болница и организовање њиховог превоза до војне болнице у Београду ( ВМА ). Престанак актив-не војне службе је наступио изненадним превременим пензио-нисањем 12.5.1992. године.
Живот данас, прогонство и борба за оду-зето му држављанство ( од 1975.) и дозв-олу сталног боравка у Словенији
