џџџ
Срем, Срем…диван је кићени Срем
Крајем 1859. Тесла и Ђукић су вишим војним властима доставили извештај о кретанју броја становника у Бешки и Крчедину, вероватно због плана да се изаберу најбоље локације за насљавање Немаца ( Шваба* ) с обзиром да је од 1.септембра 1859. дозвољено протестантима да се насељавају на територији Војне границе. То се и десило током наредне године, када су се Немци из Бачке ( из Црвенке* ) населили у Бешки и Крчедину, уз незадовољкство локалног станопвништва…..
Незадовољство српског становништва у Бешки због населјавања Шваба је било при-сутно и наредних година. О томе говориједан чланак који изашао у новосадфскомсрбском дневнику 20. јула 1861. године. Неименовани новинар је ишао кроз Срем и навратиоу Бешку. У почетку текста написао је:
„Док беше и Бачка и Банат као и цела краина крвава кошуља на турској међи, док ае водише љути бојеви тамо, не беше ту друга света, кром свејаке чисте Србади-је…“
Ушавши у Бешку приметио је да већ има око 30 кућа немачких ( швапских ) „цивилизатора“ Сусрео је једног старог Бешчанина и питао га када су се Швабе населили у Бечки. Старина му је на то одговорио: „…Које изумирасмо, а које изугинусмо, те само 1848. године стала је нашу регименту преко 3.000 мушки глава, те тако опусти силна кућа, неста нам најлчепши детића, којима се поносисмо 1848. А куће ваља попунити, те тако ове упутише овамо, а г.1848. А наше куће лепоцветале; на шта је још горе, није доста што им продадосмо пупилске куће и землју, већ има још и манити људи код нас, те им буд зашто своја добра продају. Такоп дође и мени ови дана један од ти нови дошљака, те понуди ме, да му продам 5 вртаља земље, кућу и виноград за 10.000 воринти. А ја му боме реко. немаш Ш… (вабо) толиконоваца, да ми купиш земљу коју ми дедови крвцем искупише. Та моме деду погибоше у турском рату 4 брата рођена, а у француском неста му 6 милих син-ова, и коњ седми оседлан, па и мога покојнога баба исти утамани; дакле то комшија не можњш платити.“ „Ето тако они све нудеи нагрђу, те ће им земља будзашто доћи, ено их већ и у Крчедину и Сасио ( Сасама .)“