THE TRUTH Pred­met IT-99-37-PT, Tu­ži­lac pro­tiv Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća.


OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Uko­li­ko ne bu­dem mo­gao da vam to iz­ne­sem usme­no, za šta mi tre­ba 40 mi­nu­ta, to ću iz­ne­ti u pi­sanom ob­li­ku. Mo­ji sa­rad­ni­ci će to da­ti no­vi­na­ma, uko­li­ko mi ne omo­gu­ći­te da to sa­da ka­žem.

Če­tvr­tak, 30. av­gust 2001.

Sta­tu­sna kon­fe­ren­ci­ja
Otvo­re­na sed­ni­ca
Op­tu­že­ni je pri­stu­pio Su­du
Po­če­tak u 10.08 h
Mo­lim usta­ni­te. Među­na­rod­ni kri­vič­ni sud za biv­šu Ju­go­sla­vi­ju za­se­da. Izvo­li­te, se­di­te.

SUD­IJA MEJ: Mo­lim se­kre­ta­ra da na­ja­vi Pred­met.

se­kre­tar: Do­bro ju­tro, ča­sni Su­de.

Pred­met IT-99-37-PT, Tu­ži­lac pro­tiv Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća.

SUD­IJA MEJ: Mo­lim stra­ne da se pred­sta­ve.

TUŽILAC DEL PON­TE: Ča­sni Su­de, Kar­la del Pon­te (Car­la del Pon­te) u ime Tu­ži­laštva, za­jed­no sa višim prav­nim za­stup­ni­kom Dir­kom Raj­ne­fel­dom (Dirk Ryne­veld), Kri­sti­nom Ro­ma­no (Cri­sti­naRo­ma­no), Mil­ber­tom Ši­nom (Mil­bert Shin), De­ri­lom Man­di­som
(Daryl Mun­dis) i Da­ni­je­lom Sak­so­nom (Da­niel Sa­xon). Hva­la, ča­sni Su­de.

SUD­IJA MEJ: Hva­la vam. Svr­ha ove ras­pra­ve je da se vi­di doka­kvog je na­pret­ka do­šlo u ovom Pred­me­tu i, ka­ko pra­vi­la na­la­žu, da se obez­be­di br­za pri­pre­ma za suđe­nje, a i da se op­tu­že­nom pru­ži pri­li­ka da po­kre­ne pi­ta­nja u ve­zi sa Pred­me­tom, uklju­ču­ju­ći i bi­lo ko­ja dru­ga pi­ta­nja, ve­za­na za nje­go­vo fi­zič­ko i psi­hič­ko stanje.

Pre ne­go što pređe­mo na ova pi­ta­nja, Pre­tre­sno ve­će že­li da dâ jed­nu na­ja­vu u ve­zi sa sa­mim spro­vođe­njem po­stup­ka. Pre­tresno ve­će da­nas po­zi­va se­kre­ta­ra Među­na­rod­nog su­da da od­re­di ami­cus cu­ri­ae za ovaj po­stu­pak. Sa­da ću re­zi­mi­ra­ti po­sle­di­ce ovog po­stup­ka. Stav je sle­de­ći: op­tu­že­ni ni­je ime­no­vao prav­nog za­stupni­kai oba­ve­stio je se­kre­ta­ra Su­da, u pi­sme­noj for­mi, da ne­ma Fond za humanitarno pravo na­me­ru da an­ga­žu­je advo­ka­ta ko­ji će ga za­stu­pa­ti. Op­tu­že­ni ima pra­vo da se bra­ni sam. Među­tim, Pre­tre­sno ve­će je du­žno da obez­be­di da suđe­nje bu­de pra­vič­no i da se pra­va op­tu­že­nog u pot­pu­no­sti poštu­ju. Iz ovih raz­lo­ga, Pre­tre­sno ve­će po­zi­va se­kreta­ra Su­da da od­re­di za­stup­ni­ka u svoj­stvu ami­cus cu­ri­ae, ko­ji bipo­mo­gao Su­du u pra­vil­nom vođe­nju ovog slu­ča­ja. Tre­ba na­gla­si­ti da ulo­ga ime­no­va­nog za­stup­ni­ka ne­će bi­ti da za­stu­pa op­tu­že­nog, već da po­mog­ne Pre­tre­snom ve­ću, ta­ko što će: pr­vo, pri­pre­ma­ti pod­ne­ske, ko­ji ina­če sto­je na ras­po­la­ga­nju op­tu­že­nom i to u ob­liku pre­li­mi­nar­nih ili pret­pre­tre­snih pred­lo­ga u pret­pre­tre­snoj fa­zi, ili to­kom sa­mog suđe­nja; dru­go, ula­ga­ti pri­go­vo­re na do­ka­zni ma­te­ri­jal i una­kr­sno is­pi­ti­va­ti sve­do­ke, po po­tre­bi; tre­će, skre­ta­ti pa­žnju na sva­ki oslo­bađa­ju­ći ili olak­ša­va­ju­ći do­ka­zni ma­te­ri­jal; iče­tvr­to, po­stu­pa­ti na sva­ki na­čin ko­ji ime­no­va­ni za­stup­nik sma­tra pri­klad­nim, ka­ko bi se obez­be­di­lo pra­vič­no suđe­nje. Ovaj na­log će bi­ti iz­dat da­nas, a ko­pi­je će se po­de­li­ti na­kon ras­pra­ve. A sa­da ću pre­ći na slič­na pi­ta­nja za da­na­šnju ras­pra­vu.

Pr­vo će­mo sa­slu­ ša­ti Tu­ži­laštvo, a za­tim op­tu­že­nog.

Hteo bih na sa­mom po­čet­ku da do­dam da smo pri­mi­li je­dan do­ku­ment pod na­zi­vom ”Pre­li­minar­ni pod­ne­sak” (Pre­li­mi­nary Mo­tion), ko­ji je pot­pi­sao op­tu­že­ni.
Za­tim, pri­mi­li smo i od­go­vor Tu­ži­la­štva, a ta­kođe i oba­ve­šte­nje op­tu­že­nog da se od­ri­če tog pod­ne­ska. Mi će­mo, na­rav­no, raz­motri­tite pod­ne­ske i na­šu od­lu­ku do­ne­ti u pi­sme­nom ob­li­ku. Sa­da se obra­ćam Tu­ži­laštvu. Mi bi­smo hte­li da ču­je­mo do­kle se sti­glosa pri­pre­mom su­đe­nja, ko­li­ko će­te sve­do­ka po­zva­ti, ko­li­ko vre­menaće vam bi­ti po­treb­no da se oni sa­slu­ša­ju i sva dru­ga pi­ta­njau ve­zi sa obe­lo­da­nji­va­njem do­ka­znog ma­te­ri­ja­la. Go­spo­đo tu­ži­telji­ce, zna­mo da tre­ba da se od­re­di ras­po­red u ovom pred­me­tu, da­tum za pret­pre­tre­sni pod­ne­sak, a, ta­ko­đe, da da­mo ne­ke op­štein­di­ka­ci­je za po­če­tak suđe­nja. Među­tim, ta­kođe smo sprem­ni dasa­slu­ša­mo bi­lo ka­kve dru­ge ar­gu­men­te ko­je Tu­ži­la­štvo že­li da iz­nese.
Izvo­li­te.

TUŽILAC DEL PON­TE: Hva­la, ča­sni Su­de. Pre ne­go što od­go­vorim na vaša pi­ta­nja, ako mi do­zvo­li­te, hte­la bih da iz­ne­sem jed­nu Fond za humanitarno pravo mol­bu. Tra­žim da se op­tu­žni­ca pro­či­ta op­tu­že­nom. Hte­la bih da Pre­tre­sno ve­će raz­mo­tri mo­guć­nost da se iz­me­nje­na op­tu­žni­ca pro­či­ta op­tu­že­nom. Pri­li­kom pr­vog po­ja­vlji­va­nja, sam po­stu­pak je spro­ve­den u skla­du sa Pra­vil­ni­kom o po­stup­ku i do­ka­zi­ma (Ru­les of Pro­ce­du­re and Evi­den­ce) i Pre­tre­sno ve­će je is­ko­ri­sti­losvo­je dis­kre­ci­o­no pra­vo i pri­hva­ti­lo da se, u stva­ri, op­tu­že­ni od­rekao da mu se op­tu­žni­ca pro­či­ta na­glas. Među­tim, po­sto­je ne­ke stva­ri na ko­je bi­smo vam mi sa­da skre­nu­li pa­žnju. Pri­li­kom hap­še­nja, go­spo­din Mi­loše­vić je od­bio da pri­mi ko­pi­ju op­tu­žni­ce.
To­kom pre­ba­ci­va­nja u Hag (the Ha­gue), go­spo­din Mi­lo­še­vić ni u jed­nom tre­nut­ku ni­je pri­hva­tio, pro­či­tao ili do­zvo­lio da mu ne­ko pro­či­ta op­tu­žni­cu. Osim to­ga, iz­me­nje­na op­tu­žni­ca je po­tvrđe­na 29. ju­na, a go­spo­din Mi­lo­še­vić se po­ja­vio 3. ju­la bez prav­nog za­stup­ni­ka. Ko­li­ko mi zna­mo, pre pr­vog po­ja­vlji­va­nja pred Pre­tresnimve­ćem, op­tu­že­ni je po­no­vo od­bio da pri­mi iz­me­nje­nu op­tu­žni­cu i ni­je dozvo­lio da mu je pred­stav­ni­ci Se­kre­ta­ri­ja­ta (Registry) pro­či­ta­ju. Sto­ga se ne mo­že re­ći da je on upo­znat sa op­tu­žba­ma ko­je ga te­re­te, ni­ti da je bio upo­znat sa tim op­tu­žba­ma pri­li­kom pr­vog poja­vlji­va­nja. U sve­tlu ovih po­da­ta­ka, Pre­tre­sno ve­će bi mo­žda tre­ba­lo da od­lu­či da mu se tač­ke op­tu­žni­ce pro­či­ta­ju na en­gle­skom. Pred­la­že­mo da to bu­de na en­gle­skom, bu­du­ći da je ja­sno da on raz­u­me taj je­zik. Oči­gled­no je da ne ko­ri­sti pre­vo­dilač­ke uslu­ge, ko­je su do­stup­ne na srp­skom, jer ne­ma slu­ša­li­ce.
Ča­sni Su­de, mi že­li­mo da bu­de­mo si­gur­ni da op­tu­že­ni Mi­loše­vić zna ko­je su op­tu­žbe pro­tiv nje­ga.

SUD­IJA MEJ: Do­zvo­li­te da vam po­sta­vim sle­de­će pi­ta­nje. Da li je ova op­tu­žni­ca u ko­nač­noj for­mi, ili će­te vi u jed­nom tre­nut­ku po­no­vo tra­ži­ti da se ona iz­me­ni, na pri­mer, pre sa­mog suđe­nja,j er će to uti­ca­ti na našu od­lu­ku?
TUŽILAC DEL PON­TE: Ča­sni Su­de, ja ne mo­gu sa­da da vam od­go­vo­rim sa ”da” ili ”ne”, ali vam mo­gu re­ći da mi na to­me ra­di­mo, jer zbog ma­sov­nih grob­ni­ca, ko­je su pro­nađe­ne kraj Be­ogra­da, tre­ba da po­kre­ne­mo još jed­nu is­tra­gu, ko­ja je po­ve­za­na sa Ko­so­vom, ta­ko da je mo­gu­će, ča­sni Su­de, da će­mo u jed­nom tre­nut­ku mo­ra­ti da pre­do­či­mo i tre­ću iz­me­nje­nu op­tu­žni­cu.

SUD­IJA MEJ: Pa, mo­žda bi bi­lo do­bro da se tač­ke op­tu­žni­ce pro­ či­ta­ju ka­da bu­de­mo ima­li ko­nač­nu ver­zi­ju. Da­kle, mi ima­mo na umu vaš zah­tev.

TUŽILAC DEL PON­TE: Hva­la vam, ča­sni Su­de, među­tim, je­di­ni pro­blem je u to­me što ja ne že­lim da go­spo­din Mi­loše­vić bu­de i da­lje u pri­tvo­ru, a da ne zna ka­kve su op­tu­žbe pro­tiv nje­ga.

SUD­IJA MEJ: On ima pri­li­ku da pro­či­ta op­tu­žni­cu, bu­du­ći da ima nje­nu ko­pi­ju. U među­vre­me­nu će­mo raz­mo­tri­ti to pi­ta­nje. Da lipo­sto­ji još nešto što že­li­te da po­kre­ne­te?

TUŽILAC DEL PON­TE: Ja ću da­ti reč vi­šem prav­nom za­stup­ni­ku u ve­zi sa pi­ta­nji­ma ko­ja ste vi po­sta­vi­li, s ob­zi­rom da je o to­me in­for­mi­san.
TUŽILAC RAJ­NE­FELD: Hva­la, ča­sni Su­de. Uko­li­ko mi do­zvo­li­te, hteo bih da go­vo­rim o dve stva­ri. Pr­va je ta da je ča­sni Sud na­ma upu­tio zah­tev da mu od­go­vo­ri­mo ka­ko će se po­stu­pak na­sta­vi­ti, ko­li­ko će bi­ti sve­do­ka i o dru­gim stva­ri­ma ko­je se ti­ču sa­mog suđenja.
Go­spo­đa tu­ži­te­lji­ca je od­go­vo­ri­la na va­še pi­ta­nje o to­me dali je ovo ko­nač­na op­tu­žni­ca, ili ni­je. U sve­tlu tog od­go­vo­ra bi­lo bi pre­u­ra­nje­no da sa­da tač­no ka­žem ka­da bi se mo­gao da­ti ta­čan od­go­vor o stva­ri­ma ko­je se ti­ču suđe­nja, ili, na pri­mer, bro­ja sve­doka, s ob­zi­rom na to da is­tra­ga još uvek tra­je. Uko­li­ko bi­smo po­stupa­li po op­tu­žni­ci u nje­nom sa­dašnjem ob­li­ku, on­da bih mo­gao re­ći da sa suđe­njem ne mo­že­mo po­če­ti pre sle­de­će go­di­ne. Broj sve­do­ka ko­je že­li­mo da po­zo­ve­mo je ve­li­ki i još uvek taj broj mo­ra­mo tač­no utvr­di­ti. Ka­da bu­de­mo ura­di­li ana­li­zu u skla­du sa Pra­vi­lom 65ter, bi­će­mo u mno­go bo­ljoj po­zi­ci­ji da ka­že­mo Su­du ko­li­ko će­mo tač­no sve­do­ka po­zva­ti. Kao što vam je ja­sno, ra­di seo obim­nom slu­ča­ju. Nešto što go­spođa tu­ži­te­lji­ca ni­je re­kla, a vi ste je upi­ta­li, je­ste to da ona ne dr­ži taj­nom mo­guć­nost po­di­zanja op­tu­žni­ce u ve­zi sa Bo­snom i Hr­vat­skom u sko­roj bu­duć­no­sti
i mi­slim da će­mo, ako dođe do to­ga, ta­ko­đe pod­ne­ti mol­bu za spa­ja­nje po­stu­pa­ka. Zbog sve­ga to­ga mi je teško da vam sa­da dam od­go­vor na pi­ta­nje ko­je ste po­sta­vi­li. Da­kle, to je ono što sa­da mo­gu da ka­žem. Ra­di se o mno­go ne­ja­sno­ća, ko­je tre­nut­no po­sto­je, a ti­ču se ovog pred­me­ta.
SUD­IJA MEJ: Go­spo­di­ne Raj­ne­feld, Pre­tre­sno ve­će je raz­mo­tri­lo si­tu­a­ci­ju i, po našem mi­šlje­nju, pred­met mo­ra bi­ti go­tov za suđenje. Op­tu­žni­ca je po­dig­nu­ta pre vi­še od dve go­di­ne. Op­tu­že­ni je u pri­tvo­ru već dva me­se­ca i pred­met se mo­ra pri­pre­mi­ti za suđe­nje. Na­rav­no, vaša je stvar ko­je dru­ge op­tu­žbe još že­li­te daiz­ne­se­te. To se, na­rav­no, mo­že uči­ni­ti i uko­li­ko ta­kva op­tu­žni­ca bu­de po­tvrđe­na i vi pod­ne­se­te mol­bu za spa­ja­nje po­stup­ka. Mi
će­mo to raz­mo­tri­ti ka­da za to dođe vre­me. Ali, ne­ma­te neo­gra­ni­ če­no vre­me. Ka­da pret­po­sta­vlja­te da će­te ima­ti go­to­vu iz­me­nje­nu op­tu­žni­cu?
TUŽILAC RAJ­NE­FELD: Ča­sni Su­de, vi­dim da je go­spođa tu­ži­te­lji­ca usta­la i hteo bih da joj pre­pu­stim od­go­vor na to pi­ta­nje.
SUD­IJA MEJ: Da.
TUŽILAC DEL PON­TE: Hva­la, go­spo­di­ne pred­sed­ni­če. Mi se pripre­ma­mo za po­di­za­nje op­tu­žni­ce u ve­zi s Ko­so­vom i dve op­tu­žnice, za Hr­vat­sku i Bo­snu. Tre­nut­no spro­vo­di­mo is­tra­gu i sma­tra­mo da se, sa dve no­ve op­tu­žni­ce, či­ta­va stvar mo­že do­go­di­ti ne­gde po­čet­kom ok­to­bra. Ra­di­mo na to­me, ali, ča­sni Su­de, na­ma ni­je la­ko da do­ne­se­mo ta­kvu od­lu­ku. Ka­da bu­de­mo sprem­ni i go­tovi sa is­tra­ga­ma, po­di­ći će­mo iz­me­nje­nu op­tu­žni­cu za Ko­so­vo.
Mi­slim da će nam tre­ba­ti nešto vi­še ne­de­lja za tu op­tu­žni­cu. Da­kle, pr­vo će­mo iza­ći sa dve no­ve op­tu­žni­ce, s jed­nom za Hr­vatskui s jed­nom za Bo­snu, a do kra­ja ok­to­bra, ili po­čet­ka no­vem­bra po­tru­di­će­mo se da iz­da­mo una­pređe­nu op­tu­žni­cu za Ko­so­vo. Da­kle, re­ci­mo dva, dva i po me­se­ca.
SUD­IJA MEJ: Pro­gram za ovo suđe­nje – na­rav­no, uklju­či­će­mo u
raz­ma­tra­nje pod­ne­te mol­be i zah­te­ve ko­ji su vr­lo va­žni za ovu
op­tu­žni­cu – po­ve­zan je sa op­tu­žni­com ko­ja je sta­ra dve go­di­ne.
Pre­ma to­me, iz­no­si­mo mi­šlje­nje da bi suđe­nje tre­ba­lo da bu­de
fik­si­ra­no za ne­ki da­tum to­kom pr­va dva me­se­ca sle­de­će go­di­ne.
Da­kle, ako ide­mo una­zad od tog da­tu­ma, pret­pre­tre­sna kon­fe­renci­ja
bi tre­ba­lo da se za­ka­že za 9. ja­nu­ar. Zna­či da pret­pre­tre­sni
pod­ne­sak na te­me­lju ove op­tu­žni­ce tre­ba pod­ne­ti za ne­ka tri
me­se­ca, od­no­sno 26. no­vem­bra. Da­kle, to je taj pre­ci­zni ras­pored
ko­ji ima­mo na umu, jer, u jed­nom tre­nut­ku pred­met mo­ra
bi­ti go­tov za suđe­nje, uz sve du­žno pošto­va­nje. Da­kle, to je raspo­red
ko­ji že­li­mo da pred­lo­ži­mo, a 29. ok­to­bra bi­smo mo­gli da
raz­go­va­ra­mo o svim dru­gim pi­ta­nji­ma ko­ja že­li­te da iz­ne­se­te, kao
i onim pi­ta­nji­ma ko­ja že­le da iz­ne­su ami­ku­si, u ob­li­ku pre­li­mi­narnih
pod­ne-­saka.
TUŽILAC DEL PON­TE: Hva­la go­spo­di­ne pred­sed­ni­če, to ću uze­ti
u raz­ma­tra­nje. Mi smo sprem­ni za suđe­nje po ovoj op­tu­žni­ci, ali
naš po­sao još ni­je za­vr­šen. To je, na­rav­no, naš pro­blem, sla­žem se.
Ali, mi smo sprem­ni za suđe­nje po ovoj op­tu­žni­ci.
SUD­IJA MEJ: Da­kle, ta­kav će bi­ti ras­po­red. U sve­tlu to­ga mo­že­te
na­sta­vi­ti sa va­šim ra­dom.
TUŽILAC RAJ­NE­FELD: Ako do­zvo­li­te, na­zna­čio sam da bih go­vorio
o dve stva­ri. Pre ne­go što pređem na dru­gu stvar, mo­žda bi­ste
nam mo­gli raz­ja­sni­ti, ča­sni Su­de, šta ste mi­sli­li kad ste re­kli ”molba
za spa­ja­nje po­stu­pa­ka” 29. ok­to­bra?
SUD­IJA MEJ: Jed­no­stav­no, mi­slio sam na sle­de­ću sta­tu­snu kon­feren­ci­ju
i, even­tu­al­no, ras­pra­vu po pod­ne­sku.
Fond za humanitarno pravo
11
Četvrtak, 30. avgust 2001. \ statusna konferencija
Fond za humanitarno pravo
TUŽILAC RAJ­NE­FELD: U re­du. Zna­či, to je za­pra­vo pred­log za
sle­de­ću sta­tu­snu kon­fe­ren­ci­ju. Da­kle, ona dru­ga stvar, ča­sni Su­de,
o ko­joj sam hteo da go­vo­rim ti­če se či­nje­ni­ce da op­tu­že­ni i da­lje
od­bi­ja da ima prav­nog za­stup­ni­ka. Vi ste vr­lo ja­sno na­zna­či­li šta
na­la­že­te da će bi­ti pred­u­ze­to u tom po­gle­du. Na­me­ra­va­mo da
iz­ne­se­mo Pre­tre­snom ve­ću zah­tev za do­de­lu za­stup­ni­ka. Go­vo­ri­li
ste o ami­ku­si­ma i Pra­vi­lu 74. Za­da­tak ami­cus cu­ri­ae je da po­ma­že
Su­du. Ov­de iz­no­sim či­nje­ni­cu da je ulo­ga prav­nog za­stup­ni­ka da
po­ma­že op­tu­že­nom. Ona če­ti­ri pod­ruč­ja, na ko­ji­ma će ra­di­ti amicus
cu­ri­ae je svr­ha pru­ža­nja po­mo­ći Su­du, ali, isto ta­ko i Od­bra­ni,
ka­ko bi se za­do­vo­lji­li in­te­re­si prav­de. Pi­tam se da li Sud mo­žda
sma­tra, kao do­da­tak ami­ku­si­ma, da bi bi­lo is­prav­no da se op­tu­ženom,
ipak, do­de­li prav­ni za­stup­nik za ovaj po­stu­pak. Ulo­ga im je,
sva­ka­ko, raz­li­či­ta, kao što ste is­prav­no na­gla­si­li. Ulo­ga ami­ku­sa je
da pru­ža po­moć Su­du, ali bih hteo iz­ne­ti mo­guć­nost da se op­tu­ženom
do­de­li advo­kat. Na pri­mer, pi­ta­nje ko­je je Sud već po­kre­nuo,
za­bu­na u po­gle­du na pr­vi do­ku­ment ko­ji je op­tu­že­ni pod­neo,
da­kle pre­li­mi­nar­ni za­štit­ni pod­ne­sak. Go­vo­rim o pa­ra­gra­fu 8, na
ko­ji smo mi da­li od­go­vor. On je, on­da, 27. av­gu­sta pod­neo do­kument,
ko­ji je na­slo­vio kao do­ku­ment Se­kre­ta­ri­ja­tu, a za­tim se to
in­ter­pre­ti­ra­lo kao po­vla­če­nje tog istog pod­ne­ska. Mi­slim da bi se
ta­kva zbr­ka iz­be­gla ako bi mu se do­de­lio prav­ni za­stup­nik. Dru­ga
stvar se ti­če oba­ve­za iz Pra­vi­la 66(A)(i). Mi smo is­pu­ni­li sve te obave­ze.
Da­li smo op­tu­že­nom sve do­ku­men­te na je­zi­ku ko­ji raz­u­me,
da­kle, sve ma­te­ri­ja­le ko­ji­ma je una­pređe­na op­tu­žni­ca i ta­ko da­lje,
po Pra­vi­lu 66(A)(i). Po­sto­ji još i Pra­vi­lo 72 ko­je se ti­če pre­li­mi­narnih
pod­ne­sa­ka i ro­ka od 30 da­na za nji­ho­vo pod­noše­nje. Da­kle, to
je još nešto što tre­ba uze­ti u ob­zir ka­da je reč o in­te­re­su prav­de,
jer je­di­no do­de­lji­va­njem prav­nog za­stup­ni­ka bi se in­te­res prav­de,
u tom aspek­tu, za­do­vo­ljio. Shva­tam da ste kao je­dan od za­da­ta­ka
ami­cu­sa cu­ri­ae na­ve­li pod­no­še­nje pret­pre­li­mi­nar­nih pod­ne­sa­ka i
ja­sno mi je da će se ami­ku­si ba­vi­ti ni­zom stva­ri, što je Tu­ži­la­štvo
pret­po­sta­vlja­lo. Ipak, naša bi pre­po­ru­ka bi­la da Pre­tre­sno ve­će još
jed­nom raz­mo­tri mo­guć­nost ime­no­va­nja ne sa­mo ami­ku­sa, ne­go
i za­stup­ni­ka Od­bra­ne.
suÐenje slobodanu miloŠeviĆu \ transkripti
Fond za humanitarno pravo
12
Fond za humanitarno pravo
SUD­IJA ROBINSON: Go­spo­di­ne Raj­ne­feld, sa­slušao sam va­še
pred­lo­ge, ali ja ne mi­slim da je is­prav­no da Pre­tre­sno ve­će do­de­li
prav­nog za­stup­ni­ka op­tu­že­nom. Mi mo­ra­mo po­stu­pa­ti u skla­du
sa Sta­tu­tom (Statute) i Pra­vil­ni­kom (Rules of Procedure and Evidence)
ko­ji od­ra­ža­va­ju me­đu­na­rod­no obi­čaj­no pra­vo. Je­dan od
tih prin­ci­pa je da op­tu­že­ni ima pra­vo na prav­nog za­stup­ni­ka, ali,
isto ta­ko, ima i pra­vo da se bra­ni sam. Da­kle, on ima pra­vo da
se bra­ni sam i on je tu mo­guć­nost iza­brao, što je ja­sno na­gla­sio.
Stra­te­gi­ja ko­ju je usvo­ji­lo Pre­tre­sno ve­će ime­no­va­njem ami­cu­sa
cu­ri­ae reši­će one pro­ble­me ko­je ste vi na­zna­či­li. Me­đu­tim, mo­ram
da na­gla­sim još jed­nom da bi bi­lo ne­is­prav­no da Pre­tre­sno ve­će
op­tu­že­nom na­met­ne prav­nog za­stup­ni­ka za­to što bi­smo ti­me prekr­ši­li
nor­me me­đu­na­rod­nog obi­čaj­nog pra­va.
TUŽILAC RAJ­NE­FELD: Hva­la, ča­sni Su­de, što ste uze­li u raz­ma­tranje
naš pred­log.
SUD­IJA MEJ: Do­zvo­li­te da nešto do­dam, go­spo­di­ne Raj­ne­feld.
Da, to je stav Pre­tre­snog ve­ća. Sma­tra­mo da ne bi bi­lo prak­tič­no
da se na­met­ne za­stup­nik op­tu­že­nom, ko­ji že­li da se bra­ni sam.
Ipak, hteo bih na­gla­si­ti još jed­nom, što i op­tu­že­ni tre­ba da ču­je,
ami­cus cu­ri­ae ni­je ov­de da po­ma­že nje­mu, već Su­du, što ste vi već
na­gla­si­li. Ono što ami­cus cu­ri­ae ne mo­že da ura­di to je iz­no­še­nje
stra­te­gi­je Od­bra­ne. To je ulo­ga prav­nog za­stup­ni­ka Od­bra­ne, ili
op­tu­že­nog. Sa­da op­tu­že­ni mo­že da se iz­ra­zi o tom pi­ta­nju, ako
že­li da pre­i­spi­ta svoj stav. Da li že­li­te još nešto da is­tak­ne­te, go­spodi­ne
Raj­ne­feld?
TUŽILAC RAJ­NE­FELD: Ča­sni Su­de, po­me­nuo sam da je op­tu­že­ni
tu či­nje­ni­cu iz­neo u pi­sa­nom ob­li­ku. Že­leo bih da do­bi­je­mo ko­piju
tog pod­ne­ska, gde on zah­te­va da se bra­ni sam. Mi to ne­ma­mo.
Ne znam je li to mo­gu­će?
SUD­IJA MEJ: Da, mo­gu­će je.
Fond za humanitarno pravo
13
Četvrtak, 30. avgust 2001. \ statusna konferencija
Fond za humanitarno pravo
TUŽILAC RAJ­NE­FELD: Mi­slim da je to sve što smo sa­da hte­li da
iz­ne­se­mo. Hva­la vam.
SUD­IJA MEJ: Hva­la i va­ma.
(Pre­tre­sno ve­će se sa­ve­tu­je)

*******
SUD­IJA MEJ: Sa­da se obra­ćam op­tu­že­nom. Go­spo­di­ne Mi­loše­vi­
ću, da li po­sto­je ne­ka pi­ta­nja ko­ja bi­ste že­le­li da iz­ne­se­te u ve­zi sa
slu­ča­jem, ili u ve­zi s va­šim psi­hič­kim i fi­zič­kim sta­njem? Upo­zna­ti
ste s pra­vi­li­ma ko­ja ne do­pu­šta­ju ni­ka­kve go­vo­re u ovom tre­nutku.
Imaćete pri­li­ku da se bra­ni­te, kad za to do­đe vre­me. Uko­li­ko
po­sto­je ne­ka pi­ta­nja ko­ja že­li­te da iz­ne­se­te u ve­zi s vašim slu­čajem,
ili u ve­zi sa uslo­vi­ma, sa­da je pri­li­ka da to uči­ni­te.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Kao pr­vo, že­leo bih da znam da li ću
mo­ći da go­vo­rim, ili će­te mi is­klju­či­ti mi­kro­fon, kao pr­vo­ga
pu­ta?
SUD­IJA MEJ: Go­spo­di­ne Mi­loše­vi­ću, uko­li­ko bu­de­te pošto­va­li
pra­vi­la, mo­ći će­te da go­vo­ri­te. Ako se bu­de­te dr­ža­li re­le­vant­nih
pi­ta­nja, mo­ći će­te da go­vo­ri­te.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Da. To bi bi­lo mo­je sle­de­će pi­ta­nje. Hteo
bih da is­tak­nem pi­ta­nje ne­le­gal­no­sti ovog Su­da.
SUD­IJA MEJ: Već ste iz­ne­li pri­go­vor po tom pi­ta­nju. Da li vi sa­da
tra­ži­te da vam se da mo­guć­nost da se Pre­tre­snom ve­ću obra­ti­te
usme­no u ve­zi s tim pi­ta­njem?
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Uko­li­ko ne bu­dem mo­gao da vam to
iz­ne­sem usme­no, za šta mi tre­ba 40 mi­nu­ta, to ću iz­ne­ti u pi­sanom
ob­li­ku. Mo­ji sa­rad­ni­ci će to da­ti no­vi­na­ma, uko­li­ko mi ne
omo­gu­ći­te da to sa­da ka­žem.

SUD­IJA MEJ: Uko­li­ko vi to sa­sta­vi­te u pi­sa­nom ob­li­ku, to će bi­ti ob­javlje­no
kad za to do­đe vre­me. Ako to već sa­da ima­te na­pi­sa­no, on­daće bi­ti da­le­ko pri­klad­ni­je da se to ob­ra­di na taj na­čin.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Da, u re­du. Ali mi tre­ba da ko­mu­ni­ci­ra­mo kao ci­vi­li­zo­va­ne oso­be, a ne na na­čin da se is­klju­ču­ju mi­kro­fo­ni, ili dase ko­ri­sti bi­lo ka­kva si­la. Mo­ra­mo se raz­u­me­ti oko to­ga šta je mo­gu­će, a šta ni­je. Da­kle, ja ću to va­ma da do­sta­vim u pi­sa­nom ob­li­ku.
SUD­IJA MEJ: U re­du.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Ako do­zvo­li­te, pro­ko­men­ta­ri­sao bih ono što sam sa­da upra­vo čuo. Čuo sam ne­što vr­lo za­ni­mlji­vo, što do­kazu­je ono što sam re­kao 3. ju­la u ovoj pro­sto­ri­ji, da se ra­di o jed­noj la­žnoj op­tu­žni­ci. Op­tu­žen sam 26. ma­ja, še­zde­se­tog da­na NA­TO agre­si­je pro­tiv Ju­go­sla­vi­je, dok sam bra­nio svo­ju ze­mlju. Da­kle, dve i po go­di­ne su prošle od tog da­tu­ma i mi smo upra­vo sa­da ču­li da oni ne­ma­ju do­ka­ze, da ne mo­gu da do­vrše svo­ju op­tu­žni­cu za dve i po go­di­ne. Ra­di se o vr­lo du­gom pe­ri­o­du za do­vr­ša­va­nje jed­ne la­žne op­tu­žni­ce. Ono što smo ču­li je do­kaz za to. Na­rav­no, uzi­ma­ju­ći u ob­zir či­nje­ni cu da ja ne pri­zna­jem ovaj sud i da imam vr­lo ja­sno mišlje­nje ko­je do­ka­zu­ju prav­ne či­nje­ni­ce da je ovaj tri­bu­nal ne­le­galan, ja ne vi­dim zašto tre­ba da se bra­nim pred la­žnim tri­bu­na­lom na te­me­lju jed­ne la­žne op­tu­žni­ce. Da­kle, to je još jed­no ob­jašnje­nje, ko­je sam že­leo da pred­sta­vim. Ako mi do­zvo­li­te, po­sta­vio bih vam ne­ka pi­ta­nja ko­ja se ti­ču mog po­lo­ža­ja u jed­nom pro­tiv­prav­nompri­tvo­ru.
SUD­IJA MEJ: Ne mo­že­te po­sta­vlja­ti pi­ta­nja, ali ako že­li­te nešto da
is­tak­ne­te, to slo­bod­no mo­že­te da ura­di­te.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Po na­lo­gu ove ne­le­gal­ne in­sti­tu­ci­je, ja sam u pot­pu­noj izo­la­ci­ji. Mo­je pi­ta­nje je: za­što sam izo­lo­van od svo­jepo­ro­di­ce? Zašto mo­ja po­ro­di­ca ne mo­že da me po­se­ti na isti na­čin ka­ko to či­ne po­ro­di­ce dru­gih, ko­ji ima­ju tu mo­guć­nost? Za­štose pra­te po­se­te mo­je po­ro­di­ce? Zašto po­sto­ji po­tre­ba da se prislušku­juraz­go­vo­ri ko­je ja vo­dim sa mo­jim unu­kom, sta­rim sa­modve i po go­di­ne? Za­što krši­te mo­ja pra­va? Za­što sam izo­lo­van odoso­ba ko­je bi že­le­le da me po­se­te i sa ko­ji­ma tre­ba da raz­go­va­rami di­sku­tu­jem o ra­znim prav­nim aspek­ti­ma mog po­lo­ža­ja u ovomile­gal­nom pri­tvo­ru?
SUD­IJA MEJ: Da za­sta­ne­mo za tre­nu­tak. Pra­vi­la ko­ja se ti­ču pritvo­ra pot­pa­da­ju pod nad­le­žnost se­kre­ta­ra Među­na­rod­nog su­da. Uko­li­ko se ta pra­vi­la u vašem slu­ča­ju pri­me­nju­ju raz­li­či­to u po­ređenju sa dru­gim za­tvo­re­ni­ci­ma, mi će­mo to is­pi­ta­ti. Sa­mo tre­nu­tak.
Po­teško­ća ve­za­na za advo­ka­te je sle­de­ća: vi još uvek ni­ste imeno­va­liadvo­ka­ta, a pra­vi­la do­zvo­lja­va­ju sa­mo po­se­te ime­no­va­nih advo­ka­ta. Sa­da že­lim da znam vaš stav: vi že­li­te da se bra­ni­te sa­mi, ne že­li­te da vam se ime­nu­je advo­kat, ali že­li­te da ima­teko­mu­ni­ka­ci­ju sa prav­nim sa­vet­ni­ci­ma. Da li sam na pra­vi na­čin re­zi­mi­rao vaš stav?
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Ja­sno je da ja imam pra­vo na kon­takts raz­li­či­tim struč­nja­ci­ma u ve­zi sa raz­li­či­tim aspek­ti­ma mog po­lo­ža­ja u ovom pro­tiv­prav­nom pri­tvo­ru. Osim to­ga, ja imam pra­vona kon­takt sa advo­ka­ti­ma ko­ji se ba­ve mo­jim pri­vat­nim stva­ri­mau Ju­go­sla­vi­ji. Isto ta­ko, imam pra­vo na kon­takt sa advo­ka­ti­ma izne­kih među­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je me po­dr­ža­va­ju. Ja imampra­vo da ko­mu­ni­ci­ram s tim lju­di­ma i ne raz­u­mem ka­ko je to mo­glo da se usta­no­vi na ta­ko dis­kri­mi­na­tor­skim osno­va­ma. Ko­likoshva­tam, si­stem Uje­di­nje­nih na­ci­ja (Uni­ted Na­ti­ons) se za­sni­va na prin­ci­pu ne­po­sto­ja­nja dis­kri­mi­na­ci­je, a ja sam dis­kri­mi­ni­san odpr­vog da­na od ka­da sam ov­de.
SUD­IJA MEJ: Go­spo­di­ne Mi­lo­še­vi­ću, pro­blem je u to­me što vini­ste ime­no­va­li advo­ka­ta. Da ste ga ime­no­va­li, stvar bi bi­la ja­sna. Naše oso­blje mo­ra da poštu­je pra­vi­la i oso­ba ko­ja ima pra­vo na prav­ne po­se­te je vaš ime­no­va­ni advo­kat. Vi ste iz­ne­li dve stva­ri u ve­zi s ko­ji­ma že­li­te sa­vet. Pr­vo, že­li­te sa­vet u ve­zi sa va­šim po­lo­žajemu ovom po­stup­ku. Ta­kođe, že­li­te sa­vet o vašim po­slo­vi­ma u Ju­go­sla­vi­ji, je li ta­ko?
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Ta­ko je. Na umu imam či­tav niz dru­gih stva­ri u ve­zi s ko­ji­ma bih že­leo da raz­go­va­ram sa oso­ba­ma ko­je že­le da me po­se­te i kon­tak­ti­ra­ju.
SUD­IJA MEJ: Pre­tre­sno ve­će će ta pi­ta­nja raz­mo­tri­ti i oba­ve­sti­ti vas.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Tre­će pi­ta­nje je za­što sam ja izo­lo­van od štam­pe, na­ro­či­to u si­tu­a­ci­ji ka­da se sva­ki dan ne­što ob­ja­vi o me­ni, što je či­sta laž? Ja ne­mam pra­vo na bi­lo ka­kav kon­takt sa me­di­ji­ma, čak ni te­le­fo­nom, ko­ji je, za­sa­da, me­ni je­di­no na ras­pola­ga­nju. Ov­de se na­la­ze ne­ki pred­stav­ni­ci štam­pe. Mo­žda je ne­ko od njih za­in­te­re­so­van za pra­vu isti­nu. Mi­slim da ni­ko ne tre­ba da se pla­ši isti­ne. Uko­li­ko s jed­ne stra­ne po­sto­ji či­ta­va maši­ne­ri­ja, ko­ju vi pred­sta­vlja­te, sve te taj­ne slu­žbe, voj­na i me­dij­ska maši­ne­ri­ja i sve dru­go, na mo­joj stra­ni je isti­na. Uko­li­ko mi one­mo­gu­ći­te kontakt sa štam­pom, on­da je ja­sno da se ov­de ra­di o dis­kri­mi­na­ci­ji i ne mo­že­te re­ći da se u ovom po­stup­ku pra­vič­no po­stu­pa. Još že­lim da vas pod­se­tim, ja ne pri­zna­jem ovaj tri­bu­nal i sma­tram ga pro­tiv­prav­nim i ne­le­gal­nim i sva ta pi­ta­nja ko­ja se ti­ču advo­ka­ta iprav­nog za­stu­pa­nja su iz­li­šna. Vi­deo sam u štam­pi…
SUD­IJA MEJ: Go­spo­di­ne Mi­lo­še­vi­ću, mo­ra po­sto­ja­ti kraj ovo­me. Sa­mo tre­nu­tak. Do­zvo­li­te mi da se po­za­ba­vim stva­ri­ma ko­je ste is­ta­kli. Pra­vi­la pri­tvor­ske je­di­ni­ce (Ru­les of the De­ten­tion Unit) su ja­sna i ne omo­gu­ća­va­ju kon­takt sa me­di­ji­ma. To su pra­vi­la ko­ja se
mo­ra­ju po­što­va­ti. Ona ni­su us­po­sta­vlje­na da bi vas dis­kri­mi­ni­sa­la. Ona se od­no­se na sve op­tu­že­ne ko­ji su u pri­tvo­ru. Što se ti­če či­njeni­ce da vi ne pri­zna­je­te Među­na­rod­ni tri­bu­nal, vi ste to već is­ta­kli i mi smo to ču­li, da­kle, ne­ma po­tre­be da to po­na­vlja­te. Po­sto­ji li još nešto što že­li­te da do­da­te?
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Ko­li­ko sam ja shva­tio, oni se ba­ve pi­tanjem ne­le­gal­no­sti Su­da, kroz pi­ta­nje nad­le­žno­sti. Sva­kom advo­katu na ovom sve­tu je ja­sno da se pi­ta­nje nad­le­žno­sti mo­že po­krenu­ti pred sva­kom prav­nom in­sti­tu­ci­jom. Među­tim, vi ni­ste prav­na
in­sti­tu­ci­ja. Vi ste po­li­tič­ko sred­stvo.
SUD­IJA MEJ: Go­spo­di­ne Mi­loše­vi­ću, sve ste to već is­ta­kli. Ne­ćemo sa­da da sluša­mo ovu po­li­tič­ku ar­gu­men­ta­ci­ju. Mo­že­te pod­netipod­ne­sak o nad­le­žno­sti i mi će­mo taj pod­ne­sak raz­mo­tri­ti.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Ali to ni­je sa­mo pi­ta­nje nad­le­žno­sti,sa­mo za­to…
SUD­IJA MEJ: Sve će­mo to raz­mo­tri­ti.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Vi ste po­li­tič­ki in­stru­ment onih ko­ji su…
SUD­IJA MEJ: U re­du. Ras­pra­va je za­vr­še­na i na­sta­vi­će­mo u po­nede­ljak, 29. ok­to­bra.

Über stasifolteropferadamlauks

I am 66 Years old and I do promote acommodations on the adriatic´s sea beaches for holiday in apartments close to the sea-close to the mediteranian beauty. I am still victim of torture in STASI-Prison 1982-1985. I never reacht Justice and satisfaction by Germany´s goverment after 30 Years ! I am fighting for the implementation of § TORTURE in Germany´s low.
Dieser Beitrag wurde unter Agression against Yugoslavia, Aufarbeitung veröffentlicht. Setze ein Lesezeichen auf den Permalink.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s